Влада Краљевине Лесота ревидирала је свој политички став о статусу Косова, наводи се у ноти Министарства спољних послова и међународних односа Лесота, у коју је Танјуг имао увид.
„Министарство има част да обавести да Влада Краљевине Лесото сматра да њен једини допринос решењу будућег статуса Косова треба да буде подршка дијалогу Београда и Приштине, а не дефинисање статуса пре него што се дијалог заврши. Стога је питање државности Косова преурањено. Влада Краљевине Лесото се није изјаснила по овом питању, нити ће то учинити све док дијалог две стране не буде завршен. Када стране постигну договор, Влада Краљевине Лесото ће га чврсто подржати“, наводи се у ноти.
Влада Лесота, истовремено, повлачи све претходне изјаве у вези са Косовом, нарочито оне које се на било који начин могу тумачити као признавање независности Косова, наводи се у документу.
Лесото још истиче да је „једнострана декларација о независности Косова из фебруара 2008. у супротности са Завршним актом из Хелсинкија, између осталог, са његовим принципима 3. и 4. и у још већој мери је у супротности са Резолуцијом СБ УН 1244 (1999) која је усвојена у складу са Главом VII Повеље УН“.
У складу са тачком 10. Резолуције СБ УН 1244 (1999), Савет безбедности је, наводи се у документу, овластио генералног секретара „да успостави међународно цивилно присуство на Косову у циљу обезбеђивања привремене управе у оквиру које ће становници Косова моћи да уживају суштинску аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије“, чији је Република Србија легални наследник.
У складу са тачком 11. споменуте Резолуције, Савет безбедности УН донео је одлуку, подсећа се у ноти, да ће надлежности међународног цивилног присуства укључити „у првој фази надгледање преношења власти са привремених институција Косова на институције успостављене у складу са политичким решењем“.
С обзиром на то да још увек није постигнуто политичко решење, ове институције, додаје се, нису успостављене.
„Једнострано проглашена независност Косова из фебруара 2008. године представља маневарски потез осмишљен да би се институције које предвиђа Резолуција 1244 СБ УН (1999) успоставиле без било каквог политичког дијалога или договора са Републиком Србијом“, став је Лесота, уз напомену да дијалог, који тренутно воде Београд и Приштина под покровитељством Европске уније, управо има за циљ постизање политичког, трајног и одрживог решења.