Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе — СМАТСА је иначе, крајем прошле године од Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој узела кредит од 74,15 милиона евра за даље унапређење и модернизацију система за контролу ваздушног саобраћаја над Србијом и Црном Гором. У оквиру поменутог плана модернизације, предвиђено је да нови радарски систем на брду Врсута, уз радарски систем који се налази на локацији Српска Гора у Подгорици, покрије читав ваздушни простор Црне Горе и дио Јадранског мора.
Дугорочни закуп радарске локације изнад Бара, поред мјесечне ренте у износу од 22.000 евра, коју ће СМАТСА уплаћивати Министарству одбране Црне Горе, такође подразумијева и увезаност новог радара са војним оперативним центром у аеродрому Голубовци, код Подгорице, како би радарска слика са Врсуте била директно прослеђивана ВЦГ и НАТО-у.
Необична околност да ће податке са СМАТСА цивилног радара такође користити Војска и НАТО, ипак је, чини се, најприје повезана са чињеницом да Војска Црне Горе у овом тренутку нема потребних 20 милиона евра за куповину војног осматрачког 3-Д радара средњег или великог домета, који такође треба да буде инсталиран на брду Врсута.
Поред тога што је Црна Гора набавку овог војног радара на Врсути прогласила за „национални приоритет“, средстава у буџету евидентно нема, па је недостатак новца Подгорица покушала да надомјести продајом вишкова дијела опреме и наоружања ваздухопловства ВЦГ, односно продајом четири школска-борбена авиона Г4 „супергалеб“, три лака школска авиона за обуку пилота УТВА 75, симулатора летења за авион Г4, те 287.910 комада припадајућих резервних дјелова, опреме и алата, укључујући и 18 авионских млазних мотора „Ролс Ројс Вајпер 632“…
Међутим, како није продато скоро ништа од поменуте опреме и ваздухоплова, новац није обезбијеђен, па је одлучено да се проблем недостатака у радарској контроли црногорског неба преброди на начин да се брдо Врсута изнајми Агенцији за контролу лета Србије и Црне Горе (СМАТСА), са којом Ваздухопловство Црне Горе већ годинама успјешно сарађује и размјењује податке о ситуацији у ваздушном простору.
Подсјетимо, према замислима НАТО планера, предвиђено је да војни радар на Врсути код Бара (за који Црна Гора тренутно нема новца) буде дио мреже четири нове радарске станице у оквиру БРААД-а (Balkan Regional Approach To Air Defence), иницијативе осмишљене од стране аналитичког сектора Алијансе за противваздушну одбрану, а све у циљу повезивања Босне и Херцеговине (Јахорина), Црне Горе (Врсута), Македоније (Турет) и Албаније (Фуше) у јединствен систем који промовише НАТО концепт „паметне одбране“.
Интересантно је такође да је водећа земља пројекта БРААД Хрватска, којој је НАТО, по свему судећи, додијелио неку врсту туторства над осталим земљама у региону, па Хрвати у војном центру за обуку „Рудолф Перешин“ у Земунику код Задра већ годинама о системима ваздушног осматрања и обавјештавања обучавају Црногорце, Босанце, Македонце и Албанце.
У дугорочном плану одбране Црне Горе стоји да ће се питања контроле и заштите ваздушног простора решавати у сарадњи са НАТО чланицама кроз систем колективне безбједности. Ипак, пада у очи да су поред све реторике о савезништву и партнерству, правила у НАТО-у таква да се ништа не добија за џабе.
Тако и поред чињенице да Црна Гора муку мучи не би ли некако скрпила средства за набавку војног радара код Бара и тиме испунила захтјеве „партнера“ из НАТО-а, никоме у Алијанси ни не пада на памет да финансијски или на неки други начин помогне своју најмлађу чланицу НАТО-а.