„У одређеном смислу, овај извештај се фокусира на моменте које је издвојио Запад, односно ЕУ, Велика Британија и Вашингтон. На крају крајева, Русија апсолутно легално и легитимно има својину на Арктику. Ситуација на Блиском истоку је реакција на Арапско пролеће, и цео тај след догађаја који је покренуо Запада и који је довео до хаоса. Руско мешање у ситуацију у Сирији је донело много више позитивних него негативних последица“, каже Аткинсон.
— Говорећи о Африци, још једној области где они виде некакву опасност која наводно потиче од Русије, требало би рећи да није Русија та која је много јачи и озбиљнији играч у Африци већ Кина. Ширење Кине у Јужном кинеском мору не може да се мери са било каквим деловањем Русије у Европи.
Наравно, може се разумети зашто су некакви аспекти издвојени у извештају, али не мислим да би већина оценила делатност Русије у овим областима као агресију.
У извештају се посебно истиче то да Русија покушава да успостави многополарни свет. Шта је то што овде брине Лондон, па он ту види озбиљан проблем?
— Сматрам да је то ирационална реакција на промену баланса економских снага у свету. Очигледно је да светски поредак има много више полова него раније: ЕУ се проширила на исток, НАТО се такође шири, односно отвара нове војне базе. Требало би додати и чињеницу да у овом тренутку, иако Доналд Трамп то пориче, расте неоконзервативна русофобија. Може се из те перспективе претпоставити да се у овом тренутку јачање руског утицаја у било којој области може тумачити као опасност.
Рекао бих да највећу опасност по Запад представља његов однос према Русији.
Шта мислите о томе што Велика Британија оцењује делатност Русије, а да истовремено Лондон има много сопствених проблема, од „брегзита“ до тероризма?
Да, наравно, случај Скрипаљ није допринео поправљању ситуације, требало би све разјаснити и решити. Мислим да британско Министарство спољних послова сматра, да антируска осећања могу помоћи британској влади да боље преговара о изласку из ЕУ после „брегзита“, јер се Лондон труди да се некако додвори Француској и Немачкој. Иако, мени се чини да они поводом руских питања греше, јер обе државе чине много тога иза леђа Велике Британије.
Немачка је са Русијом потписала озбиљан гасни уговор и немају намеру да га раскину. Недавно је у Сочију одржан руско- немачки технолошки форум. Због санкција које су поново уведене Ирану, ЕУ подржава идеју да се супротставе долару. Зато мислим да Министарство спољних послова Велике Британије греши у много аспеката.
Какви су, заправо, циљеви Велике Британије, када она објављује овај извештај?
Чини ми се да британска влада просто покушава да испланира и да пројектује некакву будућу ситуацију на основу садашње. Па ипак, не мислим да антагонизми, русофобија и агресија на светском нивоу могу на било који начин могу да допринесу релаксацији односа у свету, чему, према сопственим речима, стреме Британија и Запад. Постоји велики број других начина да се ово постигне.
Очигледно је такође да би „случај Скрипаљ“ требало решити. Такође, требало би постићи и споразум поводом „брегзита“. Мислим да Британија не би требало више да чини уступке Француској и Немачкој. У Сирији, Кореји и Источној Европи постоји много другачијих начина да се ради на релаксацији односа и побољшавању опште ситуације. Мислим да ће антируска осећања трајати још неко време, али се ипак надам да ће се политички став Лондона променити.