О догађајима који су обележили претходну недељу разговарали смо у емисији Радија Спутњик „Од четвртка до четвртка“ са историчаром Милетом Бјелајцем.
Пут до Војске Косова
Цела прича је почела 1995. у време Дејтона, а моје америчке колеге ме обавештавају — све ово је била припрема и фарса за реализацију геополитичког плана за Балкан. На том путу Србија је била споредна и Војска Косова је само једна фаза у низу ка реализацији тог циља. Пројекат независног Косова подразумева изграђивање институција. Сведоци смо прекомпоновања Балкана, стављања овог дела Европе под апсолутну контролу. То је моја процена.
Наравно да је у првом плану дезавуисање или можда укидање Републике Српске, али видимо да је и македонска држава на великом искушењу. Они који су писали књиге о Косову кажу да су већ припремили рукописе о Албанији.
Ако се послужим речима некадашњег шефа деска ЦИА у Београду Стивена Мејера, који сматра себе пријатељем српског народа — Србија не сме тако да преговара, мора да повуче црвену линију. Искуство нас учи да, ако сте респектабилан фактор, онда још можете да се цењкате. Уколико одустанете, онда не видим сигурну перспективу већ истеривање на дуги рок неких интереса који значе и нове поделе.
Помоћ Русије и Кине
Мора да постоји воља у Србији да би нас неко подржао. Не можете се заложити за некога уколико тај неко не жели сарадњу. Недавно сам имао прилику да прочитам нова издања Медија центра „Одбрана“ у којима су изложена сведочења и сећања генерала која су учествовали у одбрани Косова 1998. и 1999. године. Уплашићете се ако само видите колика је потенцијална снага Албанаца која може да делује на КиМ. Упозоравајућа је бројка од потенцијално 120.000 Албанаца. Ви данас имате војску Србије у пројекту из времена министра Драгана Шутановца од 78.000 људи, а Хрватска ратна армија је пројектована на преко 200.000 људи.
Србија се понаша као да нема безбедносне изазове, као да је ушушкана као Холандија или Белгија која може да има исти број активних војника као што данас има Србија, око 12 хиљада.
Одлазак Ники Хејли и повлачење Унмика са Косова
То би била највећа провокација у задњих 20 година од завршетка рата на Косову. Том назовимо заштитном корпусу на КиМ је само пре неколико дана подељено на хиљаде противоклопних ракетних ручних система, противваздушних система, значи довољна количина да анулира било који покушај Војске Србије да заштити српско становништво на КиМ и државне интересе. Слободан сам у мери ових информација и искуства кажем да је то врло, врло ризична ситуација.
Јавно сам образлагао потребу да морају да се ревидирају наши планови и формације за случај ванредних ситуација, а исто тако морате да извршите у било којој форми основну обуку становништва, јер не можете са специјалцима да чувате гарнизоне страже. Можда је минут до дванаест, а можда је 12.05. На крају крајева, ми немамо закон који забрањује или који је укинуо општу војну обавезу.
Ми имамо одлуку Скупштине која привремено обуставља систем. Дакле, требало би је само анулирати. Бојим се ипак да је за тако осетљиве ствари пресудан притисак из иностранства на Србију, тако да се често прави компромис. Са друге стране, присиљавају нас да градимо стратешке путеве за развој НАТО-а према Бугарској и Мађарској, што сугерише да се овај простор припрема не само за контролу него и за евентуално коришћење у неким будућим кризама, што би било најмање зло али се бојим да не буде и нешто веће.
Македонија и НАТО
Македонија је заиста у веома тешкој ситуацији, агресивност албанског елемента постоје безгранична и, наравно, Грци традиционално имају резерве према том простору. Македонци су остали без Југославије као свог природног станишта и заштите. Видели смо на примеру Грчке и Турске да и унутар НАТО--а постоје тензије и разлике у мишљењима. Генерал Двајт Ајзенхауер је 1959. рекао је да су први пут америчке вредности и мир у свету угрожени од силе коју је назвао војно-индустријским комплексом. Компромитовано је много тога управо приватизованим глобалним материјалним интересом који је ставио и федералне резерве под своју капу.