Московска патријаршија је оштро реаговала на потез Цариграда, а митрополит волоколамски Иларион, шеф Одељења РПЦ за спољне црквене везе, отворено је упозорио да иза дејстава патријарха Вартоломеја стоје Сједињене Америчке Државе, јер су заинтересоване за слабљење и Русије и Руске цркве.
Историчар Александар Раковић са Института за новију историју слаже се да се наручиоци сценарија који спроводи Цариградска патријаршија налазе у Вашингтону, што видимо и из саопштења Стејт департмента, док професор Копривица повлачи паралелу са украјинским Мајданом 2014. године, када је предузет озбиљан покушај да се Русија увуче у рат на територији Украјине.
„Она је то елегантно избегла само тиме што је на миран начин вратила Крим у свој састав. НАТО нема разлог за постојање од краја Хладног рата и покушавају да га нађу и да Русију конструишу као непријатеља. Русија се дотле понаша као држава која пристаје на спонтано кретање света ка мултиполарности. У таквој ситуацији ако би дошло до озбиљног оружаног сукоба у Источној Европи, онда би се све земље Источне и Западне Европе сврстале уз Америку, која би онда могла да буде њихов бранилац“, наводи Копривица.
Он објашњава зашто сматра да тај сценарио није незамислив, истичући да је на делу покушај да се спор између цркве и псеудоцрквених структура у Украјини искористи за нешто што нема везе са црквеним питањем.
„Зато што њима време истиче. Јасно је да се свет креће ка ситуацији у којој Америка неће бити неупитан господар света. Једини начин да се то спречи јесте да изазовете неки озбиљан сукоб, који ће онда тзв. слободни свет сврстати уз Америку и онда ћете имати још око 30-50 година некаквих сукоба“, прецизира саговорник Спутњика.
Копривица страхује и од још једног, потенцијално опаснијег сценарија. Ако дође до томоса Цариградске патријаршије украјинске власти могу да се позову на наводно црквено право, којим се легитимишу расколници, а канонска Украјинска православна црква Московске патријаршије директно ставља у илегалу.
Пошто је јасно да већина верника у Украјини стоји уз канонску цркву и да ће је бранити, може доћи и до проливања крви, а у том случају Русија која се не меша у црквене спорове, може да се умеша ако убијају грађане од којих неки имају и руско држављанство, упозорава Копривица, изражавајући наду да Америка ипак нема интерес да направи замешатељство у Украјини само да би дала разлог за постојање НАТО-а.
„Мислим да немамо тако нешто на видику, али ово показује да можемо свашта да очекујемо и ако некоме пада на памет да искористи Цариградску патријаршију, изгледа да они нису резистентни на притиске“, констатује професор.
Раковић додаје да би одлука Вартоломеја могла бити мотивисана и другим разлозима.
„Ја сам од турског амбасадора при ОЕБС-у чуо први пут да цариградски патријарх има намеру да издвоји Фанар из турске државе и да он постане нека аналогија православном Ватикану. Али то не би могло да се догоди уколико не би имао подршку великих сила, посебно САД. Ипак, то је је готово немогуће. Имајући у виду лоше односе Ердогана и САД и добре односе са Русијом, воз је прошао“, оцењује Раковић.
Коментаришући поруку украјинског председника Петра Порошенка да аутокефална украјинска црква значи крај Трећег Рима, Копривица каже да то показује да лидер Украјине није упућен у историју.
„Крај идеологије Трећег Рима је абдикација цара Николаја Другог. Данашња Русија не заступа ту идеологију. Осим тога, ради се о црквеном, а не државном питању, а ингеренције РПЦ се простиру на 14 независних држава, дакле она није црква Руске Федерације“, истиче професор.
Према његовом мишљењу, Порошенкова реченица говори о „акутном степену русофобије“ украјинске државе базиране на идеологији радикалног шовинизма.
„Они сматрају, као и наши несрећници у Црној Гори, да не могу да консолидују независну државу ако немају државну цркву. При томе добро знају да их дели јако пуно веза са Русима, па ако желе да се очувају као самостална нација морају да се конституишу на антируским основама“, објашњава Копривица, додајући да је Украјина превише хетерогена држава и да у покушају да се докаже као некаква европска нација која је имала антируске интенције мора бесомучно да се бори против Москве.
Професор Универзитета у Крагујевцу и стручњак за црквено право Зоран Чворовић прецизира да је Цариград прекршио читав низ црквених канона, укључујући и онај који предвиђа да ниједан епископ не може да се меша у канонску територију другог епископа, као и поступак који предвиђа ко може да тражи аутокефалност. Спорно је, каже, и што је Вартоломеј поништио одлуку из 1686. године којим је територија Украјине предата Московској патријаршији.
„Противканонске одлуке цариградског патријарха могу се означити само као разбојничке. Ови разбојнички напади су напади на читав низ канона, па и на установу застарелости. У црквеном праву Каноном 17 Четвртог васељенског сабора је установљена 30-годишња застарелост“, подсећа Чворовић, питајући се значи ли то да би Цариград сад могао да у име Охридске архиепископије после 800 година тражи поништење одлуке о аутокефалности Српске православне цркве.
Остале помесне православне цркве су зато дужне да у овом спору подрже не Московску патријаршију, већ канонски поредак, закључује Чворовић.