И протесте против „брегзита“ финансира Сорош

Последњи протести у Великој Британији због „брегзита“ у функцији су унутарполитичке борбе и мало је вероватно да ће успети да иницирају нови референдум о изласку те земље из ЕУ, каже новинар из Лондона Синиша Љепојевић.
Sputnik

Коментаришући суботњи марш више десетина хиљада људи у центру Лондону, на којем је захтевано одржавање новог референдума о изласку Велике Британије из ЕУ, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона, каже да треба имати у виду да су ови протести, као и разни други неспоразуми у Великој Британији, пре свега у функцији унутарполитичке борбе између различитих политичких партија, али и разних фракција унутар саме владајуће Конзервативне партије. 

Лондон на ногама: Највеће демонстрације против „јадног брегзита“ (видео)

Према његовом мишљењу, мало је вероватно да би ови протести могли довести до одржавања новог референдума.

„У медијима су створене велике манипулације да је на протесту било речи о другом референдуму о ’брегзиту‘. Међутим, то није тачно. Наиме, организатори протеста нису хтели да ризикују и доводе у питање референдум о изласку из Уније, с обзиром на то да је на том референдуму изражена воља већине Британаца. Зато су се вешто сакрили иза идеје захтева да се организује референдум о начину изласка из Европске уније, пошто наводно посланици британског Парламента и политичари за то нису способни“, објашњава Љепојевић.

Међутим, како каже, прави мотив одржавања протеста јасан је већини грађана.

„Брегзит“: Договор ипак није постигнут

„Организатор протеста је недавно формирана невладина организација под називом ’Народни глас‘, чији је финансијер и оснивач Џорџ Сорош. Истовремено, главни оперативци те невладине организације и њене кампање су сарадници и пријатељи бившег премијера Тонија Блера, док је он сâм водећи лидер те кампање. То је људима јасно, па је питање да ли је било какав утицај тих протеста уопште могућ“, напомиње Љепојевић.

Како каже, манипулисало се са бројем људи који су учествовали на протесту у суботу.

„Највероватније их је било између сто и двеста хиљада, што није мало, али сасвим сигурно није било 700.000 или милион људи. Притом, најмање трећина протестаната су људи који немају право гласа у Великој Британији, јер је реч о студентима, махом из земаља Европске уније. Такође, многи учесници протеста су плаћени да дођу, реч је о огромним трошковима, јер је на стотине аутобуса из целе Велике Британије довозило људе у Лондон. Пет дана пред протест на све адресе у Лондону су убачени проспекти са позивом на те протесте, што опет пуно кошта. Све то је неко морао да плати, а зна се и ко“, категоричан је Љепојевић, који додаје да је јасно да је реч о толико пута виђеној манипулацији.

Испливао досије: Овако Сорош подрива „брегзит“

На питање да ли је ангажман у Сорошевој невладиној организацији одраз жеље Тонија Блера да се врати на политичку сцену, Љепојевић каже да је мало вероватно да некадашњи британски премијер има такве амбиције.

„Он зна да то није могуће, али ово сада се уклапа у његов главни посао, а то је прављење пара. Овакве ангажмане он дебело наплаћује. Он је ’представник за јавност‘ такозване ’дубоке државе‘ у Великој Британији и Европској унији и то је сада његов посао. Међутим, и он и његови људи су свесни да је његов утицај у Британији скоро никакав“, напомиње Љепојевић.

Иако сматра да је мало вероватно да ће британска Влада испунити захтев организатора ових протеста, искусни новинар каже да су грађани Велике Британије ипак збуњени када је реч о томе на који ће начин „брегзит“ бити реализован.

Сорош нашао нови начин да „направи паре“

„Информације на ту тему су врло контрадикторне, а разне интересне групе пласирају своје приче, махом лажи. Истовремено, председница Владе Велике Британије Тереза Меј показује извесну збуњеност у читавом том послу. Тако да, независно од ових протеста, у британској јавности постоји висок степен конфузије везано за то на који начин ће Велика Британија изаћи из ЕУ и шта ће на крају“, закључује Љепојевић за Спутњик.

Подсетимо, Британија треба да изађе из чланства ЕУ 29. марта, али су преговори између Лондона и Брисела препуни несугласица, посебно око будуће границе између Ирске и Северне Ирске.

Коментар