Хашоги, дисидент из Саудијске Арабије, ушао је у зграду саудијског конзулата 2. октобра како би преузео документа о разводу брака — нови брак требало је да склопи наредног дана. Из зграде, међутим, жив није изашао. А медији, преносећи тврдње неименованих турских званичника, из дана у дан објављују детаље његовог бруталног убиства и сечења његовог тела на комаде које је можда започето док је Хашоги још био жив.
Значају мистерије додатно доприносе и детаљи који употпуњују слику о ономе што се догодило — у петнаесточланом тиму који је тог јутра 2. октобра допутовао у Истанбул из Ријада, и истог поподнева се тамо вратио, били су и поједини блиски пратиоци саудијског принца престолонаследника Мухамеда бин Салмана. А „Вашингтон пост“ и „Њујорк тајмс“ откривају и да су уочи Хашогијевог нестанка америчке обавештајне службе знале да саудијски званичници планирају да га ухвате у ступицу.
Након вишедневног демантовања оптужби, у петак увече Саудијска Арабија је признала да Хашоги јесте убијен у њеном истанбулском конзулату, наводно након непланиране „свађе и туче“. Ухапшено је 18 особа и смењен високи званичник саудијске обавештајне службе. И то се показало довољним да председник САД Доналд Трамп овако неуверљиву верзију Хашогијеве смрти прогласи „кредибилном“ и „важним првим кораком“, иако је само дан раније претио „озбиљним последицама“ уколико се заиста испостави да је Саудијска Арабија одговорна за Хашогијеву смрт, на шта је Ријад одговорио претњом геостратешким заокретом од Америке према Русији, Кини и Ирану, који би уздрмао читав свет.
Како је и зашто убијен Џамал Хашоги? Да ли је икако могуће да саудијски државни врх није умешан у његову смрт? Зашто ни Америка ни Саудијска Арабија нису желеле да своје претње спроведу у дело?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили историчар и публициста Немања Старовић и новинар из Турске Бојан Будимац.
Немања Старовић подсећа да Хашоги потиче из угледне саудијске породице, блиско повезане с краљевском породицом у Ријаду. Његов деда био је лични лекар оснивача саудијске краљевине Џамал Хашоги био је братанац чувеног трговца оружјем Аднана Хашогија, блиски рођак Додија Фаједа, љубавника принцезе Дајане који је с њом погинуо у саобраћајној несрећи, а поред тога, напомиње Старовић, „по информацијама које су нам доступне, реч је о човеку који је веома дуго, још од осамдесетих година прошлог века, био важан сарадник како саудијске обавештајне службе, тако и америчке. Био је и близак пријатељ с Осамом бин Ладеном, о чему сведоче и заједничке фотографије из Авганистана. Све су ово важни детаљи из његове биографије будући да би истрага његовог убиства управо одатле и морала да пође, од питања — ко је жртва?“
Џамал Хашоги се у септембру прошле године нашао у добровољном изгнанству у САД, где се својим текстовима у „Вашингтон посту“ и профилисао као политички противник Мухамеда бин Салмана.
Бојан Будимац не верује да су узрок Хашогијеве смрти критички текстови које је писао о саудијском престолонаследнику. Међутим, указује да је убијени новинар предузео један други корак који је потенцијално могао да буде опасан по власти у Ријаду: „Он је намеравао да у Вашингтону оснује тинк-тенк који би се бавио Блиским истоком, односно Саудијском Арабијом. Такав тинк-тенк, баш у Вашингтону, представљао би велику противтежу пропаганди у коју су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати милијарде долара како би Мухамеда бин Салмана претворили у реформатора. То би могао да буде потенцијални мотив за убиство“.
Поједини коментатори указују и на податак да је Хашоги својевремено био медијски саветник саудијског принца Туркија ел Фајзала који је скоро 23 године био шеф саудијске обавештајне службе. Хашоги је, како је примећено, „знао где су сва тела покопана“, цинично утолико што сада нико не зна где је његово…
„Ово је, сасвим сигурно, веома важан податак за расветљавање мотива његовог убиства“, коментарише Немања Старовић и указује на додатну, медијско-политичку димензију афере која се састоји у могућности да се, заслуженим медијским ударом на Мухамеда бин Салмана, сад истовремено циља и на Доналда Трампа и његовог зета Џареда Кушнера, који је са Бин Салманом у блиским односима. „У томе би могло да лежи објашњење крајње лицемерног медијског третмана, у оквиру кога саудијски злочини у Јемену нису заслужили ни два новинска текста, док се Хашогијевом случају придаје огромна пажња“, напомиње Старовић.
У сваком случају, саудијским признањем кривице за смрт Џамала Хашогија, а затим и благонаклоним америчким ставом према овом признању, као да су ад акта стављене узајамне америчко-саудијске претње, у чију остваривост Спутњикови саговорници ни иначе нису веровали.
„Америка не може скоро ничим да нашкоди Саудијској Арабији а да притом не науди и себи“, сматра Бојан Будимац, подсећајући на првобитне Трампове изјаве да овај случај неће угрозити постојеће уговоре о продаји америчког оружја Саудијској Арабији, вредне преко сто милијарди долара. „Реч је, наравно, о великом лицемерју, у склопу кога се веома пази да се не покрену санкције због бруталног убиства новинара. Отуда сад и покушаји да се направи својеврсни зид око Мухамеда бин Салмана“.
„Као и Америка и Саудијска Арабија претила је празном пушком“, коментарише Немања Старовић наводе Туркија Алдахила, генералног менаџера државне саудијске ТВ мреже „Арабија“, који је навео да Ријад разматра 30 потеза који „представљају катастрофичне сценарије који би америчку економију погодили много теже него саудијску“ — од раста цене нафте на чак 200 па и 400 долара по барелу, преко њеног индексирања у кинеским јуанима уместо у доларима, па до окретања читавог муслиманског света Ирану уместо Америци и окретања Саудијске Арабије Кини и Русији уместо Америци када је реч о војним односима, у оквиру чега је чак споменуо и могућност формирања руске војне базе у Табуку на северозападу Саудијске Арабије…
„С друге стране, међутим“, закључује Немања Старовић, „однос САД и Саудијске Арабије представљао је једно од најважнијих савезништава 20. века, које у 21. веку губи на значају иако је Америци и даље важно, због опстанка петродолара, да Саудијска Арабија настави да продаје своју нафту у америчкој валути. Ипак, дугорочно посматрано, нема основа за опстанак онако блиског савезништва какво је постојало до сада, и могуће је да ће управо овај случај представљати катализатор крупних промена које ће се догодити у односима Ријада и Вашингтона.“