САД су најавиле излазак из Споразума о елиминацији ракета кратког и средњег домета, што је други радикални потез Вашингтона у рушењу целокупне архитектуре нуклеарних споразума. Да ли је Русија заиста нарушила овај Споразум и како намерава да реагује после ове најаве, у емисији „На нишану Лазанског“ говорио је Професор међународних односа Срђа Трифковић.
Када је Споразум потписан, спорне ракете малог и средњег домета биле су политички и стратешки проблем првог реда, али од тада се много тога променило. Оно што сада заиста мучи Американце и у извесној мери њихове европске савезнике, јесу руске ракете на Криму и у Каљининградској области, која заправо представља потенцијалну лансирну платформу за ракете средњег домета, каже Трифковић.
„Он заправо покрива најгушће насељена, индустријски и економски најзначајнија подручја кичме америчког утицаја у Европи. Међутим, ово ипак не видим као панични потез, јер се о Споразуму дуго говори. Пре четири године Обамина администрација, која није била нарочито јастребовски оријентисана према Русима, прве примедбе на њихов рачун дала је због наводног кршења Споразума 2014, две године пре избора, три пре Трампове инаугурације. Притисци да се крене овим путем, већ дуго су присутни“, подсећа саговорник Мирослава Лазанског.
Када је реч о руском одговору на најаву изласка из Споразума, Трифковић каже да верује да председник Руске Федерације Владимир Путин неће допустити да он буде исхитрен, јер су и иначе руски одговори на америчке провокације уздржани. Чак верујем да је могуће да се овај уговор спасе, каже он.
„Уколико се Руси поставе на прави начин, са дипломатског и политичког становишта, било би упутно да понуде излазну стратегију. Могли би да позову Пекинг да постане члан тространог уговора који би добио мултилатерални карактер. Мислим да Кинези то не би прихватили, али то би био политички употребљив гамбит, који би са стране Кремља могао да буде приказан као конструктивни предлог који тежи избегавању ескалација“, каже Трифковић.
Он сматра и да Русија не треба да буде претерано забринута уколико САД заиста напусте Споразум, јер истраживање и развој новог система, који би био амерички одговор на руски „искандер“ и „калибар“, не може да се уради на брзину. Уколико су нацрти и постојали пре ове најаве, Американцима је сада потребно нешто супериорно у односу на оружје које су Руси показали у Сирији, каже он.
„Њима ће требати бар три године да би дошли до оперативног укључивања евентуалног новог пројекта који су развили, осим ако већ нису толико поодмакли са теоретским истраживањима и нацртима да могу одмах по изласку из Споразума експресно да крену у производњу“, оцењује Трифковић.
Најважније је питање да ли ће опстати Споразум о балистичком наоружању, ово је заправо пробни балон за могућност обнове оних уговора који су били обострано корисни, поготово у завршници Хладног рата, закључио је Трифковић.
У емисији је констатовано да је структурни проблем Споразума то што је обухватио само копнене системе, па тако америчка Шеста флота никада није била под било којом врстом лимита што се тиче врсте и броја наоружања, па је са „томахавк“ ракетама ушла у Црно море и Балтик и њима прети Русији, иако је оптужује за кршење Споразума.