Овако коментарише тврдње неких западних медија да Русија злоупотребљава словенско братство да би изазвала неповерење у Запад, тумачећи их као велику антируску пропагандну кампању.
— Ми им сметамо. А пошто им сметамо, треба нас прогласити непријатељима у целој Европи, иако Русија није претња ни за једну земљу ЕУ. И зато је то класична пропагандна формула: кад се једна земља бави спољнополитичком агресијама, треба оптужити другог да је за све крив. Па погледајте: рат у Ираку — САД, рат у Либији — САД и савезници, рат у Сирији, ко подржава наоружану опозицију — Сједињене Државе и њихови савезници; ко је подржао државни преврат у Украјини — САД. Значи САД воде све ратове а Русију за нешто оптужују. Мислим да је то покушај да се скрпи антируски фронт уз помоћ медија и великог пропагандног притиска. Видећете да ће за десетак година за све да буде крива Кина, јер она постаје нова земља с којом Сједињене Државе не могу да изађу на крај. Ускоро нећемо бити једини злотвор, биће их два, Русија и Кина.
Представили сте на Сајму књига у Београду књигу „Глобални шах. Руска партија“. Како та партија изгледа на Балкану?
— Руска партија је умногоме почела због Балкана јер Русија је опет почела да игра самосталну улогу у међународним пословима из два разлога: због ширења НАТО-а на исток и бомбардовања Србије. Тада смо се уверили да НАТО не само да је спреман да води политичке операције, него и да употреби војну силу да би уништио своје политичке противнике. То је био веома важан тренутак за руско политичко размишљање…
Освестили сте се…
— Да. По окончању Хладног рата уверавали су нас да се НАТО претворио у мирољубиву демократску организацију у којој пију чај, једу кекс и дискутују како да свет учине бољим, да се НАТО претвара у организацију која ће се бавити искључиво хуманитарним мисијама.
Малтене невладина организација…
— Малтене. Бомбардовање Београда, убијање, показали су нам да је НАТО војна организација која је спремна да примени оружану силу: данас је примењује против Југославије, а сутра може да је примени и против Русије. Од тог тренутка у Русији је почела револуција у спољнополитичком размишљању. Било је јасно да је курс Јељцина на стварање стратешког савеза са Сједињеним Државама доживео неуспех. Ми смо Сједињеним Државама потребни као потчињена држава. И од тог тренутка је почела да се формира спољнополитичка доктрина Владимира Путина. То и јесте руска партија. То је самостална игра на савременој глобалној шаховској табли. Није она нужно против Американаца, али јесте за Русију. И у случајевима кад нам је потребно да одбранимо наше интересе, спремни смо и на конфронтацију са Сједињеним Државама, на пример, у Сирији.
Како оцењујете тврдње са Запада да је Русија „траблмејкер“ на Балкану зато што, кажу, не прихвата да свака земља има право избора, укључујући и НАТО?
— Русију оптужују да је „траблмејкер“ у целом свету. Само, нисмо ми почели рат у Ираку, нисмо ми почели рат против Југославије, нисмо ми бомбардовали Либију, не ратујемо ми већ 17 година у Авганистану, нисмо ми покушали да уништимо Сирију, нисмо ми ти који излазе из међународних споразума — све то ради једна земља, зна се која. Е та земља је главни „траблмејкер“ на читавој планети. Сједињене Државе су са својим експанзионизмом главни „траблмејекер“ на Балкану. Јер, хоће ли неко да ми објасни, која је то земља претила Црној Гори? Да ли Русија прети Црној Гори?
Али ви сте хтели, како каже Мило Ђукановић, да тамо смените власт…
— Засад власт у другим земљама мењају наши амерички наводни пријатељи. Мило Ђукановић треба мало да прочита новине новијег датума да би схватио ко стварно мења режиме. Друго, од Русије никада није долазила никаква претња Црној Гори. Зашто је у НАТО примљена Црна Гора и друге земље Источне Европе? Да би се консолидовала америчка хегемонија на европском континенту и извршио додатни притисак на Русију. А Русија је заинтересована да земље Балканског полуострва буду пријатељске према нама. У том смислу ценимо позицију Србије која одбија да уведе санкције Русији без обзира на притисак Европске уније, која се понаша доследно као пријатељска држава према Русији. Спремни смо да такве односе успоставимо и са осталим земљама региона. И да се вратим на питање „траблмејкера“: ко је разрушио Србију, ко је одвојио Косово од Србије, да није Русија? Колико се сећам, урадили су то Американци и земље НАТО-а. Тако да треба њих да назову „траблмејкером“. А господин Ђукановић се бави напросто примитивном пропагандом. Русија је увек подржавала миран развој догађаја на Балкану. А они који су овде мењали границе држава, бомбардовали, убијали људе, то су Сједињене Државе и њихови европски савезници. Не кривите друге за своје грешке.
Да ли се у Македонији одиграла битка између Запада и Русије, коју је Русија изгубила?
— Нисам видео никакву битку између Русије и Запада у Македонији. Ми не сматрамо Македонију земљом која има посебно велики значај за руску спољну политику. Знамо да Македонија жели у ЕУ и немамо ништа против тога. Знамо да Македонија хоће у НАТО и опет сматрам да је ствар Македоније с ким ће да се дружи. Али и Русија има право да о томе има своје мишљење. Зато нек се оне земље које улазе у НАТО не чуде што наши односи неће бити баш најбољи.
Што се тиче Србије, кажу нам да што пре треба да решимо проблем Косова управо зато што Русија користи то питање да би Србију држала на узици.
— Не видим како Русија може да користи питање Косова кад она с Косовом нема никакве везе. Косово је држава под наводницима, клијент Сједињених Држава и неких европских земаља. Како онда ми можемо да користимо проблем Косова?
У Савету безбедности штитите интересе Србије…
— Да, ми штитимо интересе Србије јер су Срби наши савезници, а Србија каже да Косово не може да буде чланица Уједињених нација. Ако Србија сутра каже да Косово треба да буде чланица УН, онда ће Русија донети можда друкчију одлуку. Наш став по питању Косова углавном зависи од става Београда. Ако се Београд буде мењао и ми ћемо можда размислити о промени нашег приступа. Али у овом тренутку не видимо могућност да Косово буде примљено у УН, нити могућност признавања Косова од стране Русије. А ако неко користи Косово за неред и немир на Балкану, онда то свакако није Русија.
Србија хоће да уђе у ЕУ, али тамо већ страхују да ће она ће бити тројански коњ Русије а да заправо Русија само на речима подржава евроинеграције Србије док у пракси чини све да то осујети.
— Нисам чуо изјаву ниједног руског руководиоца у којој се помиње да је Русија против уласка Србије у ЕУ. Сматрамо да је то ствар Србије. Наравно, не бисмо желели да њено чланство у ЕУ доведе до погоршања односа између Србије и Русије. Рећи ћу вам шта ја лично мислим: не верујем да ће Србију у догледно време примити у ЕУ. Данас Унија мора да види хоће ли постојати у садашњем виду. ЕУ ће наравно водити преговоре са Србијом јер је заинтересована да сачува свој утицај на Србију, али не мислим да је у догледној перспективи то питање практичне политике већ далеке будућности.
Председник Трамп је најавио намеру САД да изађу из Споразума о ракетама средњег и краћег домета. Министар Лавров каже да на сваку меру Русија може одговорити контрамером. Како то може да се заврши?
— Сједињене Државе су кренуле путем рушења споразума на којима се базирао читав систем међународне стратешке безбедности: 2001. изашле су из Споразума о ПРО, сада кажу да намеравају да напусте Споразум о ракетама средњег и краћег домета. Остао је још само СТАРТ 3, који регулише односе у стратешкој области, ограничавајући број носача ракета и бојевих глава за интерконтиненталне балистичке ракете. Међутим, рок важења тог споразума истиче 2021. и биће потребно да се он продужи. Ми не знамо хоће ли америчка администрација продужавати тај споразум. Колико нам је познато, у САД постоје активни заговорници напуштања не само Споразума о ракетама средњег и краћег домета, већ и СТАРТ 3. Ако се то догоди, наћи ћемо се поново у периоду Хладног рата ’50-их година када се водила неконтролисана трка у наоружавању. Ако САД изађу из та три споразума, наћи ћемо се у ситуацији у којој постоји опасност од нове карипске кризе.
Зашто САД оптужују Русију да је прекршила тај споразум?
— Сједињене Државе оптужују Русију да тобоже прави забрањене крстареће ракете базиране на копну. Ми те оптужбе одбацујемо и тврдимо да поштујемо услове споразума. Русија оптужује Сједињене Државе да опкољавају Русију крстарећим ракетама базираним на мору, што је такође у супротности са духом споразума. Обе стране имају узајамне притужбе, а најбољи пут за њихово решавање су, по мом мишљењу, преговори, дипломатија. Уместо тога САД кажу да хоће да изађу из споразума. То говори о томе да САД желе да имају слободне руке у тој области — да би имале могућност да распоређују нуклеарне ракете средњег домета у Пољској, Прибалтику, можда на Црном мору, у Румунији, можда Бугарској, тј. у земљама које су у непосредној близини руске границе. То значи да ће Европа постати континент где ће бити уперене ракете, и америчке, и руске.
Неће настрадати Америка него управо Европа…
— Целокупна конфронтација одвијаће се у Европи, али то ће ипак повећати рањивост Сједињених Држава зато што ако буде пао Споразум о ракетама средњег и краћег домета биће великих проблема са споразум о интеконтиненталним балистичким ракетама. А ако и тај споразум престане да важи, Сједињене Државе ће се наћи у истом рањивом положају као и европске државе. Да кажемо то овако: Сједињене Државе свакако неће побећи од претње. У овом тренутку може опет да почне трка у нуклеарном наоружавању на европском континенту. Све европске државе треба да буду тога свесне и да се изјасне против Трампове одлуке.
Али тешко да ће та трка у наоружавању остати само у Европи. Ако Русију увуку у ту трку, може ли она да је издржи? А свакако ни Кина неће седети скрштених руку.
— Не, наравно, ако Сједињене Државе почну да размештају своје ракете средњег домета на ратним бродовима у Пацифику, Црном мору, крај руских граница, мораћемо да одговоримо и ми, и Кинези. Односно, почеће нова трка у нуклеарном наоружавању у тој сфери. У праву сте кад кажете да ће то значити опасност не само на европском тлу, створиће опасност и за Далеки исток. Хоће ли Русија издржати ту трку у наоружавању? Да би се нанела неприхватљива штета другој страни није потребно имати десетине хиљада нуклеарних ракета. Може се имати одређени број нуклеарног оружја који ће било који напад на нас учинити фаталним за нападача. Такав број нуклеарног наоружања ми имамо или можемо да га направимо у кратком року. Зато не мислим да Русија не може да издржи напор у датом случају. Али природно да нисмо заинтересовани за то јер је то оптерећење за економију и ми бисмо хтели да га избегнемо. Ипак, у датом случају треба вршити притисак на Американце јер су они иницијатори раскида уговора.
Кад смо већ поменули оптужбе против Русије да она крши споразуме, како се нису досетили да оптуже Русију за убиство саудијског новинара зато што је Русија увек крива за све? Овога пута видимо врло благу реакцију САД, премда се они увек залажу за заштиту новинара.
— САД се изузетно благо односе према својим савезницима, а никад нисам веровао у представу Сједињених Држава као заштитника људских права. Сматрам да је то чиста пропаганда. Додуше, кад Сједињене Државе то ништа не кошта, оне се заузму за људска права. Чим се то односи на њихове најближе савезнике, ситуација се одмах мења. Дакле, Русију нису оптужили за убиство Хашогија зато што је он отишао у конзулат Саудијске Арабије, и потпуно је јасно да се све што му се десило, десило управо тамо, у том конзулату. Саудијска страна је то већ признала.
Овде је најважнији задатак Трампа да све то прикочи, да не уђе у конфликт са својим најближим савезником у региону. Тамо су огромни уговори од 110 милијарди долара за куповину оружја, као и велики обострани интереси у области енергената и испоруке саудијске нафте на светска тржишта. Увек кад Сједињене Државе треба да бирају између огромног новца и моралне позиције Сједињене Државе бирају огроман новац. Сећате се чувене реченице Карла Маркса: да нема таквог злочина на који капитализам не би пристао због три одсто профита. Е па Сједињене Државе у потпуности одговарају тој Марксовој дефиницији.