„Желимо да сачекамо објашњења која ће се предати председнику (Владимиру) Путину о овом питању. Наравно, постоје ’уска грла‘, али раскидање споразума у одсуству макар неких нацрта новог плана, наравно, то је нешто што ми не поздрављамо. Али понављам још једном, данас председник тек треба да добије објашњења о овом питању“, рекао је Песков.
Руска страна не сматра да је сада пожељно да се закључи нови споразум о ликвидацији ракета и види опасност у ставу одбацивања документа, а тек онда могуће закључивање новог, додао је он.
На питање да ли руска страна сматра да би од актуелног бољи био нови побољшани споразум, Песков је одговорио: „Не, не бих рекао, јер засад нема никаквог наговештаја да ће се појавити неки нови документ“.
„Главно је да се схвати да ли је то могуће или немогуће. А тек тако се одрицати документа, па тек онда говорити о хипотетички ефемерној могућности закључивања новог, то је веома опасан став“, додао је он.
Упитан да ли у документу постоје нека уска грла, Песков је рекао: „Хајде да сачекамо дискусију код председника“.
Председник Русије Владимир Путин састаће се данас у Москви са помоћником америчког председника за националну безбедност Џоном Болтоном.
Последњих година Москва и Вашингтон се редовно међусобно оптужују за нарушавање Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Русија је више пута изјављивала да се строго придржава својих обавеза из Споразума. Министар спољних послова Сергеј Лавров истицао је да Москва има веома озбиљна питања за Сједињене Америчке Државе у вези са реализацијом споразума од стране самих Американаца.
Конкретно, Русија наводи да САД размештају на копну — у војној бази у Румунији, али и у Пољској — системе способне за лансирање крстарећих ракета типа „томахавк“, што је забрањено Споразумом. Руска страна такође скреће пажњу на чињеницу да САД развијају офанзивне беспилотне летелице и финансирају истраживања која се баве стварањем крстареће ракете копненог базирања.
Споразум о ракетама средњег и кратког домета потписан је 8. децембра 1987. године, током посете совјетског лидера Михаила Горбачова Вашингтону. Споразум је прво обухватао класу ракетног наоружања домета од 500 до 1.000 и од 1.000 до 5.500 километара, укључујући ракете Р-12 и Р-14, које је СССР 1962. године разместио на Куби, што је изазвало Карипску кризу.
У мају 1991. године Споразум је био у потпуности реализован. Совјетски Савез је до тада уништио 1.752 балистичке и крстареће ракете копненог базирања, а САД 859. Документ има неограничени рок. Свака од страна има право да га раскине уколико представи убедљиве доказе о неопходности да иступи из њега.