Срби отели слободу од сила које би и данас да јој је одузму

Антологијска едиција „Први светски рат у српској књижевности“ у издању Службеног гласника представљена је на 63. Сајму књига у присуству министра културе и информисања Владана Вукосављевића.
Sputnik

Десет томова и петнаест књига, у којима се нашло 35 писаца, обухвата романе, приповетке, поезију, драме, сећања и сведочанства о Великом рату. Овај издавачки подухват Службеног гласника реализован је у сарадњи са Министарством културе Републике Србије и Покрајинском владом Војводине.

На представљању едиције у сали „Иво Андрић“ министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је да је Први светски рат један од тектонских догађаја у историји српског народа.

„Тај догађај је потврдио једну велику историјску истину, а то је да се српски народ током свог дугог историјског трајања уз огромна одрицања и неисказиво велике патње борио за слободу током векова. И ту слободу је остварио, узео и отео од свих оних сила и свих оних историјских вектора који су радили и раде против тога и у садашњем времену.“

Министар културе Владан Вукосавељевић на промоцији књиге

Вукосављевић је приметио да догађаји попут Великог рата остављају велике и трагичне ожиљке на идентитету и снази једног народа, али и да је култура нашла своју инспирацију у временима страдања. Он је истакао да је едиција „Први светски рат у српској књижевности“ трансисторијски пресек трагова и последица у литератури које је Велики рат оставио.

„Питање је да ли се наш народ од тих последица опоравио и генетски и културолошки и својом креативном снагом јер практично читаво друштво је било на танкој жици укупног опстанка. Велики рат, сви ти догађаји, битке, личности, трагедије, успони и падови су оставили снажан рефлекс у области наше културе, у нашем стваралаштву. Тешко је набројати песме које су настале као последице инспирација тих догађаја. Да не говоримо о инспирацији сликара, драмских стваралаца, композитора и свих других."

Председник Покрајинске владе Војводине Игор Мировић окарактерисао је едицију као врсту равнотеже односа према писцима из међуратног периода, али и према онима који су након Другог светског рата писали о овој великој теми.

„За нас у Покрајинској влади овај пројекат је био посебна обавеза пошто ове године обележавамо стоту годишњицу од присједињења Војводине Краљевини Србији. Тај чин догодио се након сјајне и велике епопеје у Првом светском рату, али и након одлуке велике Народне скупштине која је у новембру 1918. трајно утемељила ово време које ми данас живимо“, закључио је Мировић.

Биографије Принципа, Тесле и Броза међу књигама које има свака руска породица

Петар Арбутина, извршни директор Сектора за издавање књига Службеног гласника, указао је да књиге обухватају низ прича које рат дефинишу у разним, можда чак и нетипичним појавним облицима.

„Роман ’Покошено поље‘ се не тиче оних победа великих војсковођа и коња који се пропињу. Он се тиче нечега што се дешава иза линије фронта. Онога шта се дешава у народу, шта се дешава у нацији. Треба да постанемо свесни онога шта нам је победа донела, али и одузела. Ово нека буде први корак ка некаквом новом размишљању и сагледавању српске историје“, изјавио је Арбутина.

Уредник едиције Александар Гаталица објаснио је да ово дело не треба сагледавати само као антологију најважнијих текстова на теме Првог светског рата, већ и као својеврсну изложбу слика. Књиге су илустроване најпознатијим делима српских сликара двадесетог века.

У едицији „Први светски рат у српској књижевности“ налазе се литерарна дела Станислава Винавера, Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Драгише Васића, Бранимира Ћосића, Бранислава Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Добрице Ћосића, Данка Поповића, Душана Ковачевића и Александра Гаталице.

 

Коментар