НАТО на границама Русије — „ослобађају савезника од агресора“

Највећи НАТО војни маневри још од краја Хладног рата почели су у Норвешкој, земљи која се граничи са Русијом и рејонима северног Атлантика. На вежби „Спој трозупца 2018“ учествује око 50 хиљада војника, 250 авиона, 65 бродова, 10 хиљада транспортних возила свих 29 чланица НАТО-а, као и партнера Алијансе, Финске и Шведске.
Sputnik

Док западни аналитичари тврде да вежбе НАТО-а нису провокација, већ одговор на московску „политику застрашивања“, у Русији једногласно оцењују да представници Североатланске алијансе „активно користе мит о руској претњи“.

Логика чланова Алијансе базира се на атмосфери русофобије, иако се савремена Русија, за разлику од НАТО-а, није истицала у агресивним акцијама и стално позива да се мирно, дипломатским путем, решавају проблеми.

Политика НАТО-а, усмерена на јачање војног присуства у источној Европи, довела је до незапамћеног нивоа активности на границама Русије.

Ратне игре НАТО-а у Норвешкој: 50.000 војника, 150 летелица, 10.000 возила...

„После доласка на власт председника Доналда Трампа дошло је до јачања војног потенцијала САД, повећан је амерички војни буџет, а у том периоду расту и кругови који су заинтересовани за већу продају оружја произведеног у САД. Амерички војно-индустријски комплекс расте и потребна су му тржишта на које ће он пласирати своју технику и наоружање. У вези са тим, ми видимо да се интензивирала војна реторика од стране америчких војних кругова и представника НАТО-а, а ситуација је ескалирала… Тако да је све ово што се дешава само једна карика у ланцу: маневри на руским границама, планирано јачање војних контигената у Источној Европи, конкретно у Пољској итд. Задатак је оправдати непотребне трошкове америчког војно-индустријског комплекса, имати тржишта и места коришћења те технике и оружја произведених у САД. Такође, постоји још један циљ — поставити Русију ’на место‘, учинити је таквом каква је она била после распада Совјетског Савеза, наметнути јој непрофитабилне уговоре везане за војну индустрију и ракетне комплексе“, каже за Спутњик руски политиколог Алексеј Бичков.

Западни аналитичари наводе да избор Норвешке као места одржавања војних вежби НАТО-а није случајан. То се објашњава геополитичким и стратешким положајем земље. На првом месту, Норвешка је земља која је чланица НАТО-а и има заједничку границу са Русијом, дугу око 200 километара. Поред тога, излази на Северно море — зону која је од стратешке важности за Русију. На крају, Норвешка је један од главних добављача нафте и гаса у Западну Европу, а у перспективи још и централног и источног дела континента. Због тога је, како закључују западни стручњаци, судбина Норвешке веома важна за осигуравање енергетске безбедности Европе.

Шојгу: Предстојећи маневри „Штит савеза 2019“ нису одговор НАТО-у

Иначе, „ратним играма“ западне Алијансе прикључиле су се и земље које нису чланице НАТО-а, Финска и Шведска. Москва на то гледа као увлачење тих земаља у политику Алијансе и оцењује да то не доприноси јачању стабилности и безбедности на северу Европе и европском континенту у целини, већ да води ка „деградацији стања у региону“.

Заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко рекао је да вежбе НАТО-а у Норвешкој показују жељу Алијансе да, користећи војне методе, створи нову линију раздвајања ближе границама са Русијом.

Москва истиче да вежбе НАТО-а у Северној Европи, које ће трајати до 7. новембра, носе антируски карактер. Руски званичници скрећу пажњу да учесници маневара увежбавају одбрамбене и офанзивне операције у свим срединама — на копну, на мору и у ваздуху, а такође и у сајбер-простору, као и у климатским условима који су најприближнији руским, а неки елементи вежби биће одржани на само 200 километара од руске границе.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу је уверен да НАТО увежбава брзо пребацивање америчких јединица у Европу, а руски медији наводе да ће Американци на вежбама учествовати са 14.000 војника, као и великим бројем авиона, корпусом војне пешадије и ратним бродовима, укључујући и нуклеарни носач авиона „Хари Труман“, који је у норвешке воде упловио средином октобра, први пут после 30 година. Како наводе, његову посаду чини пет хиљада војника и техничара.

Зашто одбрамбени систем Калињинграда изазива нервозу у НАТО круговима

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да ће овим маневрима бити проверена способност ослобађања савезничке земље коју је покорио агресор, мада је у Москви свима јасно да тај „агресор“ може бити само Русија.

Руски званичници и експерти су више пута поновили да Русија не прети никоме и да нема намеру никога да напада, али да ће одговорити на сваку претњу како би заштитила своју земљу.

Коментар