Кустос Јасеновца о „прећуткивању Блајбурга“

Сећање на Јасеновац оптерећено је конфликтним ратним наслеђем Другог светског рата, које представља непремостиву препреку одлучном суочавању савременог хрватског друштва с властитом прошлошћу, наводи се у анализи у новом броју хрватског стручног часописа „Полемос“.
Sputnik

Хина преноси да ауторка анализе Андриана Бенчић, кустоскиња у Јавној установи Спомен-подручја Јасеновац, износи тврдњу да је „конфликтно ратно наслеђе Јасеновца базирано на политици селективног сећања (бившег) југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута“.

Аустријанци траже забрану усташког окупљања у Блајбургу: То је напад на Србе!

Према Бенчићевој, „то наслеђе резултирало је манипулацијом бројем жртава Јасеновца и део је ’ратова сећања‘ на југоистоку Европе који трају од Другог светског рата“. Она је оценила да се „то наслеђе битно разликује од конфликтних сећања на ратове у Западној Европи“.

„У том приступу, који је доминантан у југоисточној Европи, потпуно је изостављен спомен на цивилне жртве међуетничког насиља, међу којима су биле многе жртве усташког крвопролића, које су пренаглашене, и партизанског крвопролића, које су прећутане“, оценила је Бенчићева.

Она је изнела тврдњу да „након распада социјалистичке Југославије, у Хрватској није дошло до процеса суочавања с прошлошћу, него је уследио нови агресорски рат, са чијом су неизбежном ратном пропагандом поновно призвани у сећање дуго времена утишавани наративи из прошлости“.

„Тако, уместо да постане место мира и могућег помирења, Јасеновац остаје најизраженији симбол конфликтног наслеђа Другог светског рата и послератног периода“, навела је Бенчићева, преноси Танјуг.

Коментар