Спомен-биста великог херцеговачког поморца, иначе рођеног Новљанина, откривена је у херцегновском Старом граду, у улици која носи име овог руског царског адмирала. Биста је дјело херцегновског вајара Николе Никше Косића, а њену израду финансирале су невладине организације „Матица Боке“ и „Словенска алијанса“.
Зоран Шабановић испред НВО Матице Боке, која је и иницијатор данашње свечаности, за Спутњик је кратко објаснио да је судбина руског царског адмирала Марка Војновића била слична судбинама многих других Бокеља помораца, који су у вријеме формирања руске царске поморске флоте били потребни рускоме цару.
„Прича Марка Војновића је слична као и Матије Змајевића. Наиме, руска царска породица Романов, на чијем је челу тада био Петар Велики, правила је флоту и у том историјском тренутку је адмирале једино могла наћи у Перасту. Ту прије свега мислим на адмирала Змајевића, Тиха Букоља, Војновића… То су све били поморци који су били потребни рускоме цару и зато је руски цар прво своје кадрове слао овдје у Пераст да изучавају поморство, док је са друге стране ангажовао и претоворио у своје официре и адмирале многе Бокеље“, напомиње Шабановић.
Што се пак тиче саме бисте која је данас постављена, наш саговорник је открио детаљ да, пошто је Марко Војновић рођен 1750 године, основи проблем је био да се нађе његова слика, односно, како доћи до његовог лика.
„Међутим, успјели смо преко руског интернета да је пронађемо, а затим смо модел однијели у Нови Сад у ливницу и направили бисту“, каже Шабановић.
На молбу да прокоментарише покушај присвајања славних бокељских помораца попут Матије Змајевића, Ива Визина, Војновића и других, од стране неких кругова у Хрватској, Шабановић подсјећа да се ради о 17. вијеку, „у доба када хрватска нација није ни постојала“, тако да, како закључује, „не можемо рећи да су били нешто што сигурно нису били“.
„Они су били Срби из Котора. Јесте да су били католици, али нису били Хрвати“, јасан је Шабановић.
Подсјетимо да је адмирал гроф Марко Ивановић Војновић био оснивач и први адмирал руске Црноморске флоте. Рођен је у Херцег Новом и поријеклом је из млетачке грофовске породице Војновић.
Након што је 1783. године Крим присаједињен Русији, одлучено је да се оснује Црноморска флота. Марко Војновић је постављен за заповедника првог црноморског брода „Слава Катарине“. Од 1786. постаје командант луке и флоте у Севастопољу, а 1787. године је унапређен у чин контраадмирала. У руско-турском рату од 1787. до 1791. године црноморска ексадра је, на челу са Марком Војновићем, побједила турску флоту. Одликован је орденом Светог Георгија 3. реда и Орденом Свете Ане 1792. године. Након мира у Јашију, Војновић је смијењен, а на његово мјесто је дошао Ушков, који је прије тога био њему потчињен. Затим је Марко је на свој захтјев отпуштен из руске службе. Вратио се у Херцег Нови, гдје је живио до 1769. године, када је реактивиран и постављен за начелника бродоградилишта на Дњепру у Николајеву. Такође је био и директор Војне академије у Николајеву. За адмирала флоте, највиши чин у руској морнарици, произведен је 1801. године. Једно вријеме био је и руски посланик у Персији. На сопствени захтјев, 29. јуна 1805. године поднио је оставку и пензионисан је. Крајем 1807. године умро је у Витепску у данашњој Бјелорусији.