Наиме, премијер Русије Дмитриј Медведев потписао је указ о увођењу специјалних економских мера Украјини, а под новим руским санкцијама су се нашла 322 држављанина Украјине и 68 украјинских компанија.
На списку лица којима су уведене санкције су Алексеј Порошенко, син украјинског председника Петра Порошенка, шеф украјинске полиције Арсен Аваков, председник Врховне раде Андреј Парубиј, бивши премијер Арсениј Јацењук и политичарка Јулија Тимошенко. Њима су замрзнути банковни рачуни и имовина и забрањено им је да износе капитал из Русије.
Међу онима које ће санкције погодити су и радикали Дмитриј Јарош и Олег Љашко, али и шеф „Нафтогаса Украјине“ Андреј Кобољев.
Што се тиче компанија, на удару се нашле практично све значајније финансијско-индустријске групе Украјине изузев актива самог Порошенка. У енергетском сектору биће погођена предузећа која се баве производњом гаса, али не и магистрални гасоводи.
Тако су санкционим мерама обухваћене „Укргас енерго“ и „Черкасигас“, као и кијевска „Банк кредит Дњипро“. На списку су и компаније у сфери пољопривредне производње и произвођачи ђубрива, на пример хемијско предузеће „Дњепразот“, затим бројна хемијска предузећа, али скоро да није ни дотакнута металургија.
Ограничења ће погодити олигархијску елиту чији би капитал могао да се налази на територији Русије. Од познатијих имена ту је бизнисмен Виктор Пинчук и његова „Ист 1 груп“ (EastOne Group), коме посредно припада и „Банк кредит Дњипро“.
Према оцени експерата, санкције ће имати значајан утицај на украјинску привреду, иако нису искоришћене све могућности. Такође, циљаним деловањем извршиће притисак на украјинску елиту која подржава идеју конфронтације са Москвом.
Како је објаснио портпарол Кремља Дмитриј Песков, Русија није била иницијатор ових мера, већ је реч о реципрочним мерама Москве због, како је навео, непријатељских потеза Украјине против држављана Русије, који нису у складу са међународним правом.
Политиколог Александар Асафов ове мере објашњава тиме што се нада да ће победити здрав разум није испоставила као оправдана, а стрпљење Русије истекло. „То се није догодило и Русија је увела санкције, прилично озбиљне, и најпре усмерене према украјинским олигарсима, бизнисменима и друштвено-политичким делатницима који се баве рушењем веза између те две државе. Верујем да ће санкције у будућности бити и проширене, иако се оне ни на који начин неће одразити на обичне украјинске грађане. Штавише, председник Владимир Путин је недавно говорио о олакшицама при добијању руског држављанства, што значи да ће се и украјинским грађанима дати могућност, ако то желе, да се лакше запосле и бораве у Русији“, истакао је он.
Асафов је мишљења и да је санкције требало увести још много раније, када се можда могло утицати, или пак спречити то да читав низ деструктивних одлука не буде предузет. Ту најпре мисли на напуштање Споразума о пријатељству, излазак из Споразума о заједничком коришћењу Азовског мора, као и на свеопшту милитаризовану реторику поводом односа са Русијом.
„Не мислим да Украјина има механизме да одговори неким драстичним мерама. Кијев је већ применио све што је могао како би наштетио Русији, и ту фактички нема више маневарског простора. Зато мислим да ће украјински олигарси који су на овај или онај начин уплетени у систем власти, осетити ефекат санкција, које ће ударити по њиховом џепу“, образлаже он.
Асафов оцењује и да је могуће да ће се на тај начин овај ефекат преселити и у сферу политике, што ће се у највећој мери видети после избора — тада ће се можда појавити те конструктивне тачке пресека, где би могла да се успостави сарадња са Русијом.
Истовремено, портпарол Кремља Дмитриј Песков објаснио је и због чега се украјински председник Петро Порошенко није нашао на санкционом списку. „Традиционално се председник не ставља на списак санкција. То би било превише“, констатовао је он.