Кустурица је признао да је његова веза са позориштем мања него са филмом, али је рекао и да је сцена оно што везује те две уметности.
А сцена Мећавника је, каже, за њега почела да живи када је радио филм „Живот је чудо“, преноси Танјуг.
„Питање је који би се лудак на овој територији, између два света, усудио да направи кућу, а камоли дом у коме се повремено усељавају људи који се баве уметношћу“, приметио је, а онда подсетио да је Иво Андрић написао како „нико не зна шта значи живети на ивици између два света, нико не зна разумети и један и други свет и покушати, а не моћи, измирити та два света, да нико не зна шта значи постати у исто време и мученик и мучитељ у истој личности и шта значи имати два завичаја и изгубити и један и други и бити странац где год кренеш.“
Подсетио је и на речи великог песника Рилкеа, који је написао да када једном свој дом изгубиш, никад га више нећеш наћи.
„Мећавник је демантовао на неки начин и Иву Андрића, што је готово немогуће, и Рилкеа, пошто је мој дом који је изгубљен у Сарајеву, заправо заснован на тој ивици између тих светова“, рекао је Кустурица.
Подсетио је да су већ 25 фестивала извели у Дрвенграду (Кустендорф, Бољшој, Јесењи позоришни), а да је ово сада још један фестивал који треба да искорачи у своју интернационалну фазу и да докаже оно што је тешко доказиво — да је на овом месту врло тешко произвести топлу воду, да је јако тешко уопште људе зауставити у недођији, али „да изгледа све што чинимо претвара нашу територију у простор који све више постаје културолошки у времену када култура није баш пожељна, него је свима много важнија супкултура“.
Тјурдењев је вечерас рекао да је Мећавник посебно место са енергијом која подстиче стварање.
„Слоган наше кампање је Будућност на делу и подржавајући овај фестивал ми подржавамо будућност младих талената“, казао је Тјурдењев.
За награду фестивала „Златни лист“ надметаће се три академије из Србије и једна из Русије, а одлуку ће донети жири у саставу: глумица Аница Добра, редитељ Никита Миливојевић и писац Маја Тодоровић.
Државна позоришна академија из Јарослава (Русија) такмичи се са представом „Слон“ Александра Копкова, Академија уметности Београд са представом „Маму му… ко је први почео?“ Дејана Дуковског, Факултет драмских уметности Београд са представом „Пошто гвожђе“ Бертолда Брехта, а Академија уметности у Новом Саду са комадом „Док чекамо Годоа“ по култној драми Семјуела Бекета.
Селекција фестивала поверена је награђиваном редитељу Милану Нешковићу, а фестивал ће овога пута преиспитивати да ли постоје границе између филма и позоришта, о чему ће Кустурица сутра причати студентима и младим уметницима.
У ревијалном делу на програму су представа „Кад би Сомбор био Холивуд“ Народног позоришта из Сомбора и „Црна кутија“ Београдског драмског позоришта.