„Сједињене Америчке Државе неће дозволити да било какви немири доведу до једностране промене статуса кво на Тајвану“, изјавио је у Тајпеју током своје прве конференције за медије Брент Кристенсен, нови шеф Америчког института на Тајвану, институције која је, практично, представништво САД. Осим тога, како је додао Кристенсен, Вашингтон ће наставити да подржава Тајпеј у међународним односима.
O aмеричким активностима у региону разговарали смо са Андрејем Карнејевом, замеником директора Института Азије и Африке на Московском државном универзитету Ломоносов.
„У контексту садашњег општег погоршања кинеско-америчких односа, тајванско питање, као један готово суштински део овог проблема, поново излази у први план. Иступање Кристенсена и његови одговори на питања новинара управо су занимљиви из те перспективе, јер су у њима у концентрисаном виду изложени ставови Трампове администрације“, истиче за Спутњик Карнејев.
У последње време је Цај Инг Вен — шефица државне адмнистрације Тајвана, неколико пута оптуживала Пекинг за појачане притиске на острво и покушаје да га изолује у међународним односима и измени статус кво у Тајванском заливу. Да ли изјава Брента Кристенсена, да ће САД заузети активнију позицију поводом тајванског питања, значи да ће то чинити користећи већи и значајнији притисак на Пекинг?
Засад се, по мишљењу кинеског експерта Ли Јија са Института за финансијске студије „Чунг Јанг“, могло чути мало тога новог, али ће Пекинг врло пажљиво пратити све потезе које Вашингтон буде чинио према Тајвану.
„Још 1982. године су Вашингтон и Пекинг потврдили основне принципе кинеско-америчких односа и тада уговорене смернице потписали у виду Шангајског коминикеа и Заједничког коминикеа о успостављању дипломатских односа. Тада су САД прихватиле обавезу да количина и карактеристике оружја које шаљу на Тајван у будућности неће превазилазити ниво из времена након успостављања дипломатских односа између САД и Кине. Уз то, тада је Вашингтон изразио спремност да постепено обустави продају оружја Тајвану, како би кроз неко време овај проблем био и коначно решен. Па ипак, оно што смо у реалности видели, то је да САД никада нису испуниле ову обавезу коју су преузеле на себе“, објашњава Ји за Спутњик.
Наш саговорник истиче да се ономе што је Кристенсен рекао може додати и то да су САД недавно усвојиле Закон о путовањима на Тајван, који отвара могућности за обостране посете високих државних службеника, укључујући и војна лица и званичнике.
„Ово у потпуности крши одредбе постигнутих кинеско-америчких споразума (коминикеа) и руши принцип ’једне Кине‘. Ако ниво тајванско-америчких веза буде растао, Кина неће то мирно гледати. Може се рећи да је Америка смислила стратегију новог хладног рата против Кине и да има намеру да ради на обуздавању Пекинга. Покушаји да се све то спроведе играњем на ’тајванску карту‘ постају све очигледнији. Кина свакако све помно прати“, изричит је Ји.
Међутим, Американци су очигледно већ направили избор и намеравају да буду присутнији у близини Тајвана. Два војна брода америчке морнарице су 22. октобра демонстративно прошла кроз Тајвански залив, што је изазвало критике Пекинга. У септембру су САД најавиле да ће Тајвану испоручити резервне делове за ловце Ф-16 и транспортне авионе типа Ц-130, укупне вредности 330 милиона долара. Као одговор на ове кораке, Кина је позвала Вашингтон да одустане од планиране продаје и обустави војну сарадњу са Тајваном. Министарство одбране Кине је издало саопштење где се осуђују планови продаје делова, додавши да кинески војници поседују „чврсту и непоколебљиву“ решеност да штите суверенитет и територијалну целовитост државе.