Страх од катаклизме: Шта се то ново кува у лабораторијама моћних (видео)

Компанија интригантног бизнисмена из Силиконске долине Илона Маска „Спејс икс“ недавно је објавила име првог приватног путника на Марс. Јапанског милијардера Јусако Мезаву у свемир би 2023. требало да понесе ракета БФР (Big Falcon Rocket), коју је Маск приказао јавности пре две године.
Sputnik

О томе зашто је Американцима од почетка свемирске трке толико стало да стигну на Марс разговарали смо са Слободаном Бубњевићем из Института за физику. 

Бубњевић каже да је онима који живе ван граница САД јако тешко да разумеју америчку опседнутост овом планетом. Марс је за Американце идеолошка ствар, отац америчког свемирског програма Двајт Ајзенхауер био је фасциниран Марсом, али и сви који су икада водили НАСУ од оснивања агенције, подсећа Бубњевић.

„Американци су, развијајући различите програме у трци са Совјетским Савезом, заправо све време нагињали ка томе да једног дана освоје Марс, да исходиште њихових космичких програма буде слетање на ту планету. Улажу милијарде и милијарде долара управо зато што су људи који одлучују, а и грађани који све то финансирају, они који су укључени у то у НАСA, искрено, идеолошки заинтересовани да виде америчку заставу на Марсу. То је циљ који та нација жели да постигне, нама то делује чудно, јер имамо другачије националне циљеве, али међу двадесет стратешких циљева САД може се убројати и освајаwе Марса“, каже Бубњевић.

Он додаје да у Америци постоји нека врста култа ове планете, да та земља за свемир као простор који би освајала није заинтересована у мери у којој је занима планета која је име добила по богу рата. У томе нема ничег лошег, штавише, путовања у космос je сан милиона људи, а свако истраживање је карта за далеку будућност, каже Бубњевић.

Јапански милијардер објавио: Идем на Месец

„Таква опседнутост Американаца Марсом је добра за међународне космичке програме, они ће инвестирати у Међународну свемирску станицу, зато што својим сенаторима који одобравају средства могу да објасне да ће она бити корисна при лансирању на Марс. Схватили су да је у ту инвестицију потребно укључити и приватни сектор, и то је последица те велике фасцинације Црвеном планетом“, каже Бубњевић.

Маскова ракета замишљена је као међупланетарни брод који би служио за слање људи у свемир. Главна ракета требало би да буде опремљена са 31 главним мотором „раптор“ и да у првој фази преноси до 150 тона терета у ниску Земљину орбиту, а у другој до 100 путника на Марс.

Маск је изјавио да је од кључног значаја да људи стигну до Марса пре „могућег“ светског рата и да ће колонија на њему смањити шансе за продужетак нових мрачних времена, уколико нуклеарни сукоб избрише живот на Земљи.

Желите на Марс? Опрезно, пожелећете и да се вратитe

Убрзо после промоције првог лета на Црвену планету, амерички председник Доналд Трамп, који подржава улазак приватног капитала у свемирска истраживања, запретио је да ће Америка убрзано радити на развоју нуклеарног наоружања. Свет је почео да пребројава нуклеарне главе великих сила у страху од могућег сукоба.

Бубњевић каже да је у овом тренутку најмање битно ко има више ракета, иако је евидентно да Руска Федерација у томе предњачи. Најважније је то шта се дешава у лабораторијама моћних који имају ово оружје, а можда још и важније шта се дешава у мање развијеним земљама које су тек почеле да развијају нуклеарно оружје, каже Бубњевић за Спутњик.

„Много је важнији ниво контроле који је давно изашао из оквира бројања бојевих глава, контроле која подразумева да се прате они који потенцијално могу да изазову опасност, да се прате материјали, ко их производи и како их дистрибуира. На тај начин ћемо бити даље од те врсте катаклизма. Кључна одбрана од опасности је да информишемо људе о новим открићима која могу бити опасна. Када је велики број људи информисан и забринут, онда друштва пронађу механизме да нас од тога заштите. Док год је неко истраживање у потпуности покривено велом тајне, оно може да представља нову потенцијалну опасност“, истиче овај физичар. 

Не дирај дугме! Америка оштри бојеве главе да би дохватила Русију

Он додаје да Србија, иако није нуклеарна сила, ради на бројним другим пројектима чији је циљ управо супротан. Млађи брат Института за нуклеарне науке „Винча“ не само да је преживео кризу и масовни одлазак физичара из Србије, већ је из деведесетих изашао јачи. Институт за физику у овом тренутку има 200 истраживача, а 36 одсто њих је у категорији А1, а они који се баве истраживањима, знају колико је то важно, каже наш саговорник.

„Захваљујући њиховим невероватно добрим резултатима имамо више од 100 међународних пројеката. Њихови резултати су кључни и за чињеницу да нам долазе млади људи, имамо млад Институт, а истовремено, добри резултати истраживача привлаче средства. Задовољавајућа нам је и инфраструктура, за српске услове то је нешто што не очекујете. Имамо најбољи суперкомпјутер у региону и обиље инструмената, континуирану сарадњу са ЦЕРН-ом и другим међународним партнерима, пре свега у Европи“, каже он.

Посао који мења све: Срби добијају кључ за нуклеарну будућност

Институт је покренуо важну иницијативу коју је подржала Влада Србије, градиће се Иновационо-едукативни центар „Верокио“, требало би да пројекат оживи за две године, а нашој науци ће донети међународну видљивост захваљујући партнерима, ЦЕРН-у, DESY-ју, највећем немачком постројењу у области физике елементарних честица, а Институт се ослонио и на блиског партнера из Италије, еминентни INFN.

„Кроз наше бројне лабораторије српски истраживачи сарађује и са колегама из Русије, они су нам чести гости. Ако не долазе директно из Руске Федерације, онда су то руски научници који раде на америчким или европским универзитетима“, каже Бубњевић на крају разговора за Спутњик. 

Коментар