На изборе су први пут изашли и припадници руске националне мањине. Руска мањина пре ових избора није имала довољан број уписаних бирача у односу на број оних који су се на прошлом попису декларисали као Руси. А њих је 2011. било 3247.
Носилац једне од две изборне листе Савета руске националне мањине Леонид Кампе за Спутњик каже да је један од разлогa за овако касно удруживање Руса чињеница да су распрострањени на целој територији Србије и међусобно веома слабо повезани.
„Према подацима последњег пописа, има свега десетак општина у којима нема ниједног Руса, та концентрација је на неким местима мало већа, на неким мања. Желимо све те Русе да повежемо, да се међусобно упознамо, да покушамо да заједно радимо и да заједно стварамо“, каже он.
Кампе додаје да је један од циљева удруживања и да се врате обичаји и институције Руса у Србији које су постојале раније, као што је Матица руска. „Разумевање државних институција Србије увек имамо, то не могу да спорим, али подршку у раду нисмо имали управо због тога што нисмо били регистровани, сада је и те како очекујемо“, каже Кампе.
„У Србији су Руси увек били познати као архитекте, уметници, научници и ствараоци, али о самој националној мањини се у Србији није размишљало. Сада покушавамо да анимирамо и државне установе да размишљају о нама као о националној мањини, да покушамо да остваримо иста права која имају и остале националне мањине које су већ признате у Републици Србији“, каже саговорник Спутњика.
Он додаје да овај Савет има циљ над свим циљевима у чијем остваривању Савет очекује и помоћ матице, Руске Федерације, да млади Руси у Србији не забораве ко су, јер је то постало готово подразумевано у времену глобализације и убрзаног живота 21. века.
„То је један од видова притајене асимилације којој желимо да се одупремо, да анимирамо нашу децу, наше унуке, младе људе да се међусобно упознају, да се повежу и што више сарађују, као Руси“, истиче Леонид Кампе.
На јучерашњим изборима, 102 изабрана електора гласала су за две предложене листе. Носилац прве, Игор Петров, освојио је 42 гласа и имаће 6 мандата у Националном савету, а наш саговорник 58 гласова, односно 9 места.
По објављивању резултата у Службеном гласнику, министар државне управе и локалне самоуправе ће заказати прво заседање Националног савета, на коме ће носиоци мандата изабрати председника и остале органе Националног савета.
Најважнији су одбори за четири кључне области у којима савети и имају надлежности — образовање, културу, обавештавање и службену употребу језика и писма, Уставом и законима Србије гарантована права националних мањина.