У тексту под насловом „Трофејна инфраструктура, проблематични дугови: Кина продире у Европу“, „Волстрит џурнал“ наводи да Кина користи „историјску прилику да се углави у само срце Запада“ у тренутку када је Европа растрзана унутрашњим трвењима због имиграције и напетих односа с Русијом и САД.
„Оспоравајући глобални поредак, Кина је присутна у више од десетак земаља на периферији ЕУ од којих су неке, попут Мађарске, мање и маргинализованије чланице, док су друге, међу којима је Србија — на путу ка чланству“, стоји у тексту.
„Волстрит џурнал“ је, у склопу текста, објавио фотографију председника Србије Александра Вучића и кинеског премијера Ли Кећанга са свечаног отварања моста кинеског-српског пријатељства у Београду 2014, као и фотографију снимљену током Вучићеве посете Пекингу прошле године са председником Си Ђинпингом.
„Председник Вучић описује председника Сија као личног пријатеља и са њим се састао пет пута у року од две године“, подсећа њујоршки лист, који истовремено напомиње да се Си са председником САД Доналдом Трампом састао три пута.
У тексту се такође указује да је Србија међу пет европских земаља које је председник Си посетио.
„Земља од седам милиона становника, са економијом величине економије Вермонта, Србија пројектује политичку неутралност. Званичници Пекинг називају 'четвртим стубом' своје спољне политике, поред — Брисела, Вашингтона и Москве“, пише „Волстрит џурнал“.
У тексту се наводи и изјава српског министра финансија Синише Малог, који је у писаним одговорима на питања „Волстрит џурнала“ навео: „Не сматрамо да би требало да бирамо између Истока и Запада“.
Амерички лист преноси и речи гувернерке Народне Банке Србије Јоргованке Табаковић, која је рекла да је за Србију важно да је са њом изабрао да сарађује такав један велики међународни играч као што је Кина.
Пекинг, пише лист, нуди „трофејну инфраструктуру и финансијску подршку економијама са проблемима, какве тим земљама не нуде Вашингтон и Москва који генерално овај регион виде кроз призму националне безбедности, а ни Брисел који је преокупиран сопственим јединством“.
Као највеће кинеске инвестиције у Србији, амерички лист кроз инфографику истиче мост кинеско-српског пријатељства, РТБ Бор, смедеревску железару и брзу железницу на релацији Београд–Будимпешта.
Кина је, наводи амерички лист, помогла и да се модернизују електрични и телефонски системи у Србији, а недавно је увела и мрежу финансијског плаћања Јунион Пеј „што кинеском јуану крчи пут у Европу“.
„Волстрит џурнал“, између осталог, указује на резултате прошлогодишњег истраживања београдског Центра за безбедносну политику, према којима Срби САД виде као војно и политички снажније од Кине, али не и као далеко испред Кине у економском смислу, те да, према истој анкети, САД заостају иза Кине кад је реч о технологији и поверењу као инвеститор.
„За европске политичаре, кинеска алтернатива обећава брзе резултате и мање проблема кад је реч о уговорима и транспарентности него што је обично случај на Западу“, закључује амерички лист, али напомиње да је кинеска финансијска подршка у Европи углавном заснована на позајмицама чиме се земље претварају у клијенте кинеских банака.