У питању је највећа национална прослава у последњих 20 година на црногорском приморју и зато су програму додати и специјални гости — Ивана Жигон и „Косовски божури“, који ће направити посебан сценски и видео-спектакл какав Будва не памти.
ИН4С преноси да је укупан број учесника у програму и организацији већ прешао двије стотине, што се не памти већ десет година.
Прослава је почела традиционалном химном Црне Горе „Онамо намо“, коју је написао краљ Никола.
Умјесто пјесме „Ој, свијетла мајска зоро“, чије је стихове прерадио ратни злочинац Секула Дрљевић, пјевачица изворне музике Даница Црногорчевић отпјевала је „оригиналну верзију — „Ој, јунаштва свијетла зоро“.
Скуп је отворио протојереј Српске православне цркве, ставрофор Момчило Кривокапић — архијерејски намјесник бококоторски, а присутнима се обратио и некадашњи предсједник Црне Горе и савезни премијер Момир Булатовић.
„Хвала свима који су овдје на обиљежавању великог датума наше прошлости. Лагоднији би ми био останак међу књигама и пријатељима, радовао бих се да су вам се могли обратити они који су вечерас позвани. На нашу велику срамоту забрањен је улазак Матији Бећковићу и тројици интелектуалаца, а то се не може оћутати“, рекао је Булатовић.
Он је рекао да су данас, сто година касније, многи заборавили овај датум као симбол краја Великог рата.
„Србија мора умријети, исто се односило и на Црну Гору мада није речено“, подсетио је Булатовић на околности пред почетак Првог светског рата.
„Краљ Никола се није уплашио, стао је уз Русију и Србију и објавио рат Аустроугарској и Немачком Царству. Те 1916. Црна Гора је као држава престала да постоји, а аустроугарска окупација показала је намјеру да царству треба простор, а не локално становништво. Да није било 1. децембра 1918. не би било ни мајског референдума 2006. То власт у Црној Гори мора знати“, поручио је Булатовић.
У име домаћина скупу се обратио и предсједник Одбора за прославу сто година ослобођења Будве Марко Бато Царевић.
„Бока которска дала је 1.900 добробољаца који су се борили у редовима српске и савезничке војске. Не прихватамо тезу у по којој су наши преци заједно са српским војницима и комитама окупатори Црне Горе и Боке. Да се престане са проглашавањем наших предака окупаторима сопствене земље, јер се тако само уноси нова подјела у народно биће", рекао је Царевић.
Присутнима су се, путем видео-линка, обратили и историчар Александар Раковић и универзитетски професор Чедомир Антић, којима је црногорски режим забранио улазак у земљу.
„Поново смо сведоци великих тежњи нашег народа и његое историјске побједе. Ово што ради Ђукановић говори о томе на којој би он страни био те 1914. и 1918. године“, рекао је Антић.
Говорећи о режиму, Антић је поручио да режим у Црној Гори није успео ни у чему другом без да буде привезак моћних и силних, и да ће ускоро видети када Србин више не буде роб.
Раковић је рекао да покушај окупације идентитета у Црној Гори неће бити вечан.
„Ујединићемо српске земље и ослободићемо српски народ. Срећно!“, поручио је Раковић.
Скуп се завршио пјесмом „Марш на Дрину“, а овацијама је испраћено и извођење пјесме „Тамо далеко“, најљепше пјесме из Првог свјетског рата.
Mанифестација се наставља свечаном академијом у Котору, док се програм завршава 11. новембра у Грбљу у манастиру Подластва, гдје ће бити служена света архијерејска литургија и парастос погинулима у Балканским ратовима 1912-1913. и Првом свјетском рату 1914-1918, као и изложба фотографија „Тамо далеко“, на којој је требало да говори професор Александар Раковић.