Сумирајући резултате Шојгуа на челу руског Министарства одбране, лист руских Оружаних снага „Красна звезда“ објавио је текст о достигнућима руске армије постигнутим под његовим руководством. Акценат је стављен на број крстарећих ракета који је у Русији за последњих шест година повећан чак 30 пута, опремање војске новим системима наоружања, док је број носача ракета копненог, поморског и ваздушног базирања увећан више од 12 пута.
Како се објашњава, овај раст је углавном постигнут захваљујући испорукама оперативно-тактичких ракетних система „Искандер-М“, као и подморницама и бродовима ракетним системима „Калибар“.
„Искандер-М“, домета до 500 километара, намењен је за уништавање важних непријатељских циљева у дубини његовог фронта, као што су командни пунктови и објекти инфраструктуре, борбени авиони и хеликоптери базирани на аеродромима, средства противракетне и противваздухопловне одбране, артиљеријско-ракетна средства великог домета, као што су вишецевни лансери ракета, оперативно-тактичке ракете итд.
Крстареће ракете „Калибар“, које су постале главно ударно даљинско оружје руске морнарице, створио је конструкторски биро „Новатор“. Породица ракета „Калибар“ има више од десет различитих варијанти, које имају различити начин лансирања, домет, циљеве које гађају и брзину. Тим пројектилима, домета до 2,5 хиљада километара, наоружане су подморнице пројекта 885 „Јасен“ и пројекта 636, затим фрегате пројекта 11356 и други бродови руске Ратне морнарице.
„Красна звезда“ закључује да је за шест година „постигнут велики напредак у наоружавању Оружаних снага високопрецизним оружјем дугог домета“.
Руски лист истиче да је своју ефикасност и поузданост високопрецизно оружје домаће производње доказало и у рату у Сирији, а сиријска операција је показала такође огромне могућности руских Оружаних снага и ојачала степен поверења руског друштва у војску и њену моћ.
Војни експерт Алексеј Леонков истиче да је Русија потиснула САД са лидерске позиције када је реч о стварању крстарећих ракета.
„Дуго времена су САД држале монопол када је реч о крстарећим ракетама. Почев од 1991. године, они су те ракете углавном користили у ратовима на Блиском истоку, у Африци, али чак и у Европи, током бомбардовања Југославије. Сматрало се да је то толико паметно оружје, високопрецизно, да само САД имају ’ексклузивно‘ право, монопол на њихово стварање и коришћење. Међутим, управо су резултати војне операције у Сирији целом свету показали да тај монопол више не постоји и да је Русија, упркос свим санкцијама и притисцима од стране исте те Америке, била у стању да створи такво оружје и да га успешно користи у борбеним дејствима“, рекао је Леонков за Спутњик.
Експерт додаје да Русија и даље ради на развоју крстарећих ракета и њиховом унапређивању.
„Ако говоримо о даљем развоју, на пример о хиперсоничној компоненти, онда ту руски производи немају пандана у свету. Међутим, постоји још интересантнији развој крстарећих ракета — то је ракета ’Буревесник‘ на нуклеарни погон, са практично неограниченим долетом, непредвидљивом путањом лета и могућношћу заобилажења граница пресретања, неприступачна је за све постојеће и перспективне системе за противракетну и противваздушну одбрану. Она не лети као крстареће ракете, она маневрише, прелази веома велике дистанце и погађа прецизно, тачно у циљ. Тако нешто не постоји у САД. Због тога сада не можемо говорити само о урушавању монопола, него и о преузимању лидерства. Другим речима, Русија је постала лидер у развоју крстарећих ракета“, истакао је Леонков.
„Красна звезда“ је такође побројала и системе оружја о којима је говорио председник Владимир Путин у обраћању Федералној скупштини у марту ове године. У тексту се помиње високопрецизни авијациони ракетни систем „Кинжал“ са хиперсоничном ракетом, намењен за уништавање копнених и морских циљева, а такође и интерконтинентална балистичка ракета „Сармат“, која може да прелети Северни и Јужни пол и погоди циљеве било где у свету, као и хиперсонично оружје — систем „Авангард“, који може да лети у густим слојевима атмосфере на интерконтиненталној удаљености при брзини већој од 20 маха.
Лист је подсетио и да је на Криму створена јединствена група састављена од различитих родова војске, која је самодовољна. Конкретно, у оквиру ње „ради“ војно-морска база, војни корпус, ваздухопловна дивизија и дивизија противваздушне одбране.
Фрегате и подморнице Црноморске флоте наоружане су крстарећим ракетама „Калибар“, а обалска војска добила је ракетне комплексе „Бал“ и „Бастион“.
„Као резултат, обезбеђена је гарантована заштита територије Крима и интереса Русије на Црном мору“, пише лист, а такође истиче и да је Русија за ових шест година обновила и значајно ојачала своје присуство на Арктику и да га и даље јача.
Још једно достигнуће које се приписује Шојгуу, јесте стварање Ваздушно-космичких снага 2015. године. Граде се и војни објекти и инфраструктура, а обим изградње је повећан 12 пута.
„Красна звезда“ подсећа и да је руско Министарство одбране започело изградњу Храма Оружаних снага у парку „Патриот“ у Подмосковљу и да је до сад скупљено већ 1,26 милијарди рубаља.
Подсетимо, Сергеј Шојгу је именован на место министра одбране Русије 6. новембра 2012. године. Управо у то време је почео убрзани развој Оружаних снага, који је био усмерен на повећање борбеног потенцијала у светлу промена војно-политичке ситуације у свету и нових изазова за националну безбедност Русије и њених савезника.
Шездесеттрогодишњи Шојгу је по професији грађевински инжењер и магистар економских наука. Био је дугогодишњи министар за ванредне ситуације и губернатор Московске области.
Описују га као човека који има „чврсту руку — добро дозирану и никад претерану“ и који је способан да добро управља најтежим ситуацијама.
О приватном животу руског министра се не зна много. Ожењен је и има две ћерке, Јулију и Ксенију. Руски медији наводе да је он човек бројних талената: говори неколико језика, свира гитару, бави се сликарством, воли фудбал и хокеј. Колекционар је средњевековног оружја, попут бодежа и мачева, а кажу и да је велики стручњак за историју. Годишње одморе проводи у Русији, а са Путином повремено одлази на пецање у родну Туву, у јужни Сибир.
Шојгу је и велики пријатељ Србије и српског народа и често у јавности уме да прозбори и коју реч на српском. Добитник је бројних признања, ордења и медаља, међу којима је и Орден српске заставе првог степена и Орден Светог Саве, који му је лично уручио 2003. године патријарх Павле, због помоћи коју је Шојгу организовао за српски народ. Много пута је био на Балкану. Помагао је кад је год затребало. Прво Србима у БиХ, а касније и на Косову.
Шојгу има чин генерала армије и звање Хероја Русије, а уз руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова сматра се најпопуларнијим руским министром.