Раније су прекршиоцима претиле новчане казне и административни притвор до 15 дана. Нови закон предвиђа казну затвора до три године. За поновно извршавање таквих радњи или њихово извршење од стране групе лица — казна је од три до пет година, а вршење таквих радњи уз употребу оружја — од пет до осам година.
У објашњењу документа се наводи да ће кривично одговарати „лица која имају држављанство државе-агресора (како украјинска власт назива Русију), или друга лица у интересу државе-агресора“, који прелазе границу без докумената или са лажним документима, као и ван граничних прелаза.
Односи Москве и Кијева погоршали су се након државног преврата у Украјини, повратка Крима у састав Русије и почетка сукоба у Донбасу. У јануару 2015. године Врховна рада је донела изјаву у којој се Русија назива „државом-агресором“.
Кијев је више пута оптуживао Москву за мешање у послове Украјине, а нарочито за учешће у сукобу на југоистоку земље, вођење „хибридног рата“, шпијунаже и сајбер-нападе.
Русија негира ове оптужбе и назива их неоснованим. Москва је више пута изјављивала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.