Мигранти сигурно беже од криминала и сиромаштва, а у САД ће их сачекати уобичајене процедуре за тражење азила, ако у међувремену нису одлучили да остану у Мексику.
Слике хиљада људи који пешаче ка „обећаној земљи“ протеклих дана обилазе свет. Али те слике, према речима наших саговорника, професора на Технолошком институту у Монтереју, у Мексику, Дејана Михаиловића и дугогодишњег дописника „Политике“ Милана Мишића, присутне су годинама уназад.
„Ради се о феномену који није нов. Већ деценијама трају ти миграциони токови земаља Централне Америке, са карипског подручја, па и из северног дела Јужне Америке, из Колумбије, Венецуеле, Перуа, Еквадора. Ту је Мексико одавно схваћен као земља транзиције. Међутим, добар део тих миграната и остаје у Мексику. У последњих неколико месеци смо сведоци да се та бројка повећава. То је уједно и последица флексибилизације миграционих поступака и миграционе политике мексичких власти“, каже Михаиловић.
Он додаје да је обичан свет у Мексику гостољубив према мигрантима и истиче да су мигранти подложни за било који облик манипулације и лак плен за локалне банде и мафијашке групе.
Новинар Милан Мишић указује да су илегалне имиграције стари проблем САД. Каже да у Америци постоји око 11 милиона илегалних имиграната, да је Обама покушао да реши тај проблем, а да је Трампова политика мало другачија.
Према Мишићевим речима, актуелни амерички председник спада у оне људе који осећају неку врсту егзистенцијалне стрепње, па је одлучио да појача страх од тих наводних туђина.
„Прво што је рекао јесте да су имигранти из Мексика силоватељи, криминалци и тако даље, а реч је о људима од којих америчка пољопривреда увелико зависи. Реч је о сезонским радницима без којих бербе у Калифорнији или Флориди нису могуће.“
Сада је, подсећа Мишић, заоштрио страх увеличавајући наводно претњу од тих несрећника из Ел Салвадора и других земаља истог региона и шаље војску у моменту када су ти несрећници више од 1.000 километара далеко од мексичко-америчке границе.
„А како се приближавају све их је мање, неки остају у Мексику, а други улазе у стандардну процедуру која треба да одреди да ли је њихов захтев за азил оправдан или није“, каже Мишић.
Он истиче да оно што је Трамп подстакао или додатно осветлио јесте један демографски процес који заиста изазива реална страховања код значајног или политички утицајног дела америчке популације.
„То је страх заснован на демографским пројекцијама да ће данашње мањине до 2050. године постати већина у Америци. Још 2012. године први пут је рођено више беба чији су родитељи припадници мањина него беба потомака првобитних колонизатора Америке. И то је изазвало тај такозвани бели национализам или супрематизам, идеологију по којој заслужено право да управља Америком има белац“, каже Мишић.