У том политичком перформансу учествовало је неколико десетина Београђана испред Битеф театра, који је део те паневропске иницијативе за покретање широке дебате о европској демократији и о томе шта значи бити европски грађанин.
„Европски пројекат ’Балкон‘“ одржан је симултано испред водећих европских позоришта као што су Бургтеатар и Фолкстеатар у Бечу, Шаушпилхаус и Талија театар у Хамбургу, НТ Гент у Белгији, Штадшоубург у Амстердаму, уз подршку неких од водећих уметника и интелектуалаца, попут Мила Рауа, Елфриде Јелинек, Дубравке Угрешић, Антонија Негрија…
Догађај у Београду започео је обраћањем уметничког директора Битефа Ивана Меденице окупљенима, преноси Танјуг.
„Ми смо се овде окупили да размотримо неке другачије могућности за организацију Европе. Битеф је почаствован што је као једина установа културе из регије добио позив да учествује у оваквом догађају“, казао је Меденица.
Према његовим речима, организаторима догађаја у Београду остављено је на вољу како ће изгледати проглашавање „Европске републике“ у Београду.
„Ми смо се одлучили за деконструкцију, јер смо само ’једном ногом‘ у Европи. Географски смо ми свакако део Европе, али Србија још увек није део Европске уније. То ми не видимо као позицију маргине и позицију која нас фрустрира, већ позицију која даје извесну дистанцу и као таква је много боља за сагледавање стварних изазова и нуђење решења“, казао је Меденица и додао да су се уместо игре, песме, сађења цвећа, цртања „чича Глиша“ и осталих активности, организатори одлучили за пленум у којем ће сви окупљени имати право да изнесу своје мишљење о „Манифесту“ којим се проглашава „Европска република“.
„Данашњи дан је изабран због тога што славимо век од краја Првог светског рата. На сутрашњи датум 11. новембра пре сто година погинуо је последњи војник у Првом светском рату“, казао је Меденица и потом прочитао „Манифест“.
„Манифестом“ се проглашава преузимање будућности Европе у своје руке сто година након завршетка Првог светског рата, који је уназадио европску цивилизацију деценијама, јер је дошло време да се обећања о јединству Европе преточе у стварност и да се сви присете идеја које стоје иза пројекта европске интеграције.
„Проглашавамо да је свако ко се тренутно налази у Европи становник ’Европске републике‘. Ми схватамо и прихватамо нашу одговорност за заједничке тековине Универзалне декларације о људским правима и залажемо се да она коначно постане стварност“, наводи се у „Манифесту“ и додаје да „свако ко жели може да буде Европљанин“ и да је „’Европска република‘ први корак на путу према глобалној демократији“.
„Европа сачињена од држава-нација је пропала. Визија европске интеграције је издата. Без политичке основе, јединствено тржиште и евро су постали плен неолибералне агенде која је у супротности са циљевима друштвене правде“, поручује се у „Манифесту“, који се заузима за заједничко тржиште и заједничка валуту унутар заједничке европске демократије.
„Европа значи уједињење људи, а не интеграцију држава, и да суверенитет држава треба да буде замењен суверенитетом становника. Конститутивни елементи ’Европске републике‘ су европски градови и регије“, наводи се у „Манифесту“ и наглашава да је „дошло време да се културна разноликост Европе изрази унутар оквира политичког јединства“.
У проглашењу „Европске републике“ су учествовали бројни заинтересовани грађани, новинари, јавне личности и интелектуалци као што су Милена Драгићевић Шешић, Ивана Вујић, Јелена Богавац, Филип Вујошевић, Дијана Милошевић, Љубица Ристић Бељански, Нела Антоновић и многи други.