У мају ове године у Америци се отворено дебатовало о проблему недостатка људи који говоре руски језик у америчкој војсци. Конгрес САД је тада изразио забринутост, али и спремност да у те сврхе издвоји додатна средства, па је наложио министру одбране Џејмсу Матису да спреми извештај о стању у америчкој војсци по том питању.
Даугавпилс, други по величини град у Летонији, није изабран случајно за учење руског језика. То је највећи „рускоговорећи“ град у Европској унији. Према истраживању из 2011. године, чак 88,9 одсто житеља Даугавпилса у кругу породице говори руски језик, док у престоници Риги то чини 55 одсто њих.
Суштина програма је у томе да амерички студенти бораве у ЕУ, уче руски у „најрускијем“ граду Летоније и ЕУ, живе у породицама у којима се говори руски језик и свакодневно разговарају са житељима тог града, стичући на тај начин одличну праксу. Али разлога има још неколико.
„Као прво, географски положај Летоније. Као друго, Летонија је чланица ЕУ и НАТО-а, што олакшава боравак америчким војницима у тој земљи. Као треће, важне су и особености руског језика, а у том делу Летоније се говори ’чистим‘ руским језиком, без специфичног изговора и особености које су својствене за руски језик у Украјини. И последње, у НАТО-у је сада претерана пажња усмерена према овом региону“, каже за Спутњик руски новинар и политички коментатор Јевгениј Крутиков.
До 2013. године амерички војници су учили руски језик у украјинским градовима Кијеву и Одеси, као и руском Вороњежу, али се после Мајдана, државног пуча у Украјини и тензија на релацији Москва-Вашингтон све променило, па су Американци морали да траже алтернативу.
Предавач у војној академији у Вест Поинту, војни преводилац Мет Елот је испричао да је једна од његових обавеза да проналази програме по којима ће питомци те академије учити руски језик, а да је Даугавпилс предложен као алтернатива Русији и Украјини. Тако се од 2014. године на тамошњем универзитету реализује програм „Учи руски језик у ЕУ“.
Страни студенти могу да бирају курсеве руског језика у трајању од четири недеље до годину дана. Према речима професора, највише је студената из САД.
Само на текућем семестру има 40 људи, не рачунајући оне који су дошли на једномесечни курс. Међу њима има и америчких војника који су раније учили по програмима у Украјини и Русији.
То је наметнуло питање како ће америчка војска искористити те кадрове и како Пентагон планира да та знања користи у борби против Русије?
„Ми не можемо тачно да знамо којим специјалностима ће се убудуће бавити ти студенти. Претпостављам да међу њима има и биолога, хемичара, будућих пилота и специјалиста ширег профила, укључујући и оне који ће се бавити политиком. Могуће да су ту и будући сарадници војне обавештајне службе, којима је потребно боље знање руског језика“, каже Крутиков.
Курсеви у Летонији нису једини начин на који амерички војници уче руски језик. Један амерички новинар је у марту прошле године објавио фотографије на којима се види да амерички војници у Немачкој уче руски уз помоћ алфабета намењеног за децу и друштвене игре „Скрабл“, која је у Русији позната под именом „Ерудит“. Ређајући ћирилична слова на табли амерички војници су склапали руске речи и кроз игру учили језик.
Поред тога, требало би се сетити да су у истом периоду у Немачкој одржане војне вежбе НАТО-а уз учешће статиста који говоре руски језик. Писало се да су статисти добијали стотинак евра дневно да глуме Русе. То је такође био знак кризе у америчкој војсци када је реч о кадровима који говоре руски језик.
Тражење статиста са знањем руског језика у Москви се тумачило као припрема НАТО-а за дејства на територијама где је руски језик основни, а таквих територија, како су истицали, нема много — то су источна Украјина и сама Русија.
Питање је да ли и сада Американци спремају некакве акције на територији земаља где се говори тим језиком?
„Не знам што се тиче агресије, али је очигледно да је руски и словенски правац у целости приметно активизиран за последње четири године и америчка страна испуњава све празнине које су се појавиле на тим правцима деведесетих година прошлог века. У току је реформатизација свих програма обуке, како би се ставио акценат на језике, регионалну географију и тако даље“, закључио је Крутиков.
Колико је Вашингтону постало важно да на кључним функцијама има и кадар који влада одређеним знањима о Русији, сведочи и чињеница да је у мају ове године на место ЦИА именована Ђина Хаспел, професионални обавештајац, која добро говори руски језик, која се годинама бавила шпијунажом у неколико земаља и која се више од 10 година налазила на функцији заменика руководиоца групе за операције у Русији.