Стручњаци су сагласни да САД, осим политичког притиска, не нуде ништа својим савезницима у Европи. Гас који они наводно желе да испоручују Европи прилично је скуп, а такође немају ни количине које захтева европско тржиште.
Како истичу експерти, овде пре свега постоје јасно видљиви знаци нелојалне конкуренције и према Русији и према Европи.
„У томе нема ничег новог. Они се одавно противе том пројекту и још ништа на том плану нису постигли. „Северни ток 2“ се већ гради, добијене су практично све дозволе, чека се само последња дозвола од Данске, која се очекује у скорије време, у наредних пар месеци. Сједињене Државе се практично већ 50 година противе руском, раније совјетском гасу у Европи из својих политичких разлога и комерцијалних интереса, који се тичу промовисања сопствених енергетских ресурса. То се назива нелојална конкуренција и покушај мешања у туђу енергетску политику“, каже за Спутњик Алексеј Гривач, заменик генералног директора руског Фонда за националну безбедност.
Према мишљењу стручњака, „тачка без повратка“ је пређена када је реч о изградњи гасовода, па нема сумње да ће „Северни ток 2“ бити реализован.
„Пре свега, све зависи да ли је Европа спремна да брани своје интересе, своју енергетску безбедност и свој суверенитет у тој сфери или ће да прави уступке под притиском Америке. Европа се и даље држи. Мислим да ће тај пројекат бити реализован, он се већ реализује, зато што одговара интересима европске енергетске политике — стварању конкурентног ликвидног тржишта и у целости обезбеђује Европи доступ приступачним енергентима“, рекао је Гривач.
Питање изградње „Северног тока 2“ поново су покренули министар спољних послова Украјине Павел Климкин и амерички министар енергетике Рик Пери, који су постигли договор да се убудуће заједничким напорима супротставе реализацији тог пројекта, који наводно угрожава европску енергетску безбедност и стабилност.
Пери је у Кијеву изјавио да САД остају противници изградње гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“, који су намењени за испоруку руског гаса Европи.
Климкин и Пери такође су разговарали о сарадњи у области енергетике, конкретно о јачању енергетске независности Украјине.
Украјина као земља транзитер се плаши губитака прихода од руског гаса, док САД имају амбициозне планове о извозу свог гаса у Европу.
Руски експерти подсећају да ће се Украјина заправо суочити са два проблема ако Русија изгради тај гасовод. Прво, изгубиће новац од транзита у износу од 2,5 до 3 милијарде долара годишње. Друго, имаће проблем са снабдевањем свог становништва гасом у случају да се транзит смањи на 20-30 милијарди кубика годишње.
С друге стране, немачки политиколози наводе да Европска унија не жели да зависи само од руског гаса, због чега је Европа прогласила принцип диверсификације куповине гаса. Као и раније, руски гас биће набављан у великим количинама — око 30 одсто европског гаса, али још 20 одсто узимаће се од Норвешке. Рачуна се и на амерички природни течни гас, али када појефтини.
Немачки аналитичари подсећају да Европа засад производи сопствени гас, али ће те славине, како кажу, пресушити за десетак година, јер су ресурси ограничени, па им је из тог разлога „Северни ток 2“ неопходан.
Пројекат „Северни ток 2“ предвиђа изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“, а дозволу за изградњу већ су дали Немачка, Финска и Шведска, док се чека на сагласност Данске.
Поред САД и Украјине, против реализације гасовода се залажу и Летонија, Литванија и Пољска, које сматрају да је ово политички пројекат.
Москва је више пута позвала да се овај гасовод не посматра као инструмент утицаја, већ искључиво као економски пројекат.
Берлин пројекат „Северни ток 2“ сматра комерцијалним, али истовремено повезује његову реализацију са очувањем транзита руског гаса преко Украјине. С тим у вези Москва је више пута изјављивала да изградња тог гасовода не подразумева прекид транзита руског гаса преко Украјине у ЕУ, али да ће обими бити смањени.