Потпредседник САД Мајк Пенс је изјавио да ако Кина не промени своје понашање очекује је тотални „хладни рат“ не само са Америком, него и са њеним партнерима.
Према његовим речима, уколико жели да избегне такав сценарио „најбоља, ако не и последња, шанса“ Пекинга је да изврши велике измене у економској, војној и политичкој делатности.
Пенс сматра да ће то умногоме зависити од Аргентине, мислећи на планирани састанак Доналда Трампа са Си Ђинпингом у Буенос Ајресу на самиту Г20 крајем новембра.
На питање шта ће се догодити ако Пекинг не пристане да предузме мере како би избегао „хладни рат“ са САД, Пенс је рекао да ће „онда тако и бити“.
Уколико Пекинг не пређе на значајне и конкретне уступке, САД су спремне да повећају економски, дипломатски и политички притисак на Кину, навео је Пенс. Он сматра да је америчка економија довољно јака да издржи такву ескалацију, за разлику од кинеске, која је слабија.
Он је оценио да се Вашингтон налази „у доброј позицији“ и да би могао да удвостручи царине.
Шеф руског Центра за економска и друштвена истраживања Кине и заменик директора Института за Далеки исток Руске академије наука Андреј Островски сматра да Кина неће радити по диктату Америке, а такође сумња и у „јаку позицију“ Вашингтона, о којој је Пенс говорио.
„Кина неће учинити то о чему Пенс говори, то није земља која се потчињава било коме, а поготово имајући у виду њену прилично озбиљну економску моћ. Прави трговински рат САД и Кине још није почео, макар не у пуној мери. Они и даље имају прилично велики обим трговинске размене и заједничких инвестиција. Да би се спровео свеобухватни трговински рат, Америка мора да одустане од скоро свих контаката са Кином, укључујући и оне преко трећих земаља, а то би нанело огромну штету не само америчкој и кинеској привреди, него и целој светској економији“, каже Островски за Спутњик.
Експерт истиче да се Кина осигурала реализацијом глобалног пројекта „Један појас, један пут“, који окупља око 70 земаља, а заснива се на стратегији коју је кинески председник покренуо 2013. у циљу стварања инфраструктуре и ближих односа земаља Евроазије.
Тај пут, који ће повезивати Кину са Европом, трговински коридор за директне испоруке робе од Истока ка Западу, Кина види као шансу за промоцију глобалне економске сарадње, од које ће корист имати све земље укључене у тај пројекат, подсећа експерт.
„Кина се осигурала ширећи своју иницијативу ’Један појас, један пут‘ и излазећи и на она тржишта на којима раније није била. Ако погледамо на структуру спољне трговине Кине и кинеских инвестиција, онда ћемо приметити да је Пекинг значајно повећао трговину са оним земљама кроз које пролази тај пут. Самим тим, почиње да се смањује удео трговине са САД. Економски циљ је развој односа са земљама Западне Европе. Хоће ли они пристати да смање обим трговинских односа са Кином, од којих они већ сад умногоме зависе? Овде има много питања на које је тренутно тешко дати одговоре. Али изјава Мајка Пенса звучи као прилично апстрактна претња“, сматра Островски.
Британски експерти сматрају да се ера сарадње, дуга четврт века, између Кине и САД завршила и да су две суперсиле постале ривали.
САД страхују да време сада ради за Кину. Кинеска економија расте двапут брже од америчке, држава активно улаже у развој нових технологија, као што су вештачка интелигенција, квантне технологије и биотехнологије.
Западни експерти оцењују да је чињеница да ће Кина и САД постати ривали била неизбежна, али сматрају да супарништво не би смело да прерасте у рат.
Подсетимо, САД и Кина су увеле тарифе на више милијарди долара вредан међусобни увоз робе, а према неким подацима Америка губи трговински рат — дисбаланс у трговини између Америке и Кине је досегао рекордне цифре. Према подацима за септембар ове године, суфицит Пекинга износи 34,13 милијарди долара, што је за три милијарде више него у августу.
Са друге стране, дефицит трговинског баланса САД са Кином је за девет месеци ове године износио 225,79 милијарде долара, док је за исти период прошле године износио 196.