Руски амбасадор је на почетку излагања рекао да „приче појединих о идеалној ситуацији на Косову не остављају на нас никакав утисак“.
„Морамо да истакнемо да дијалог између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ још увек пролази кроз дубоку концептуалну кризу. Доказ за ово је недостатак било каквих опипљивих резултата након контаката двеју страна“, рекао је Небензја.
Још увек нема никаквог помака ка постизању амбициозног циља нацрта свеобухватног договора о нормализацији односа. Главна мана је што није испуњен раније постигнути кључни споразум о формирању Заједнице српских општина на Косову, истакао је он.
Прошло је готово шест година од када је овај договор потписан, али је процес саботирала Приштина, док је српска страна била конзистентна у поштовању својих обавеза. Пример за ово је интеграција српских судија и тужилаца у косовски правни систем, укључивање српских полицајаца на северу покрајине у косовске структуре и омогућавање Косову његовог позивног броја.
Стални представник је приметио конструктивну позицију Београда и жељу српске стране да тражи узајамно прихватљива решења.
Он је указао на чињеницу да чим су недавно из Београда стигли предлози за решење косовског питања, албанска страна је то искористила за провокације и претензије на југу централне Србије, а у ред провокација спада и одлука о додатном порезу на робу из Србије и БиХ, која представља кршење договора ЦЕФТА.
„Међутим, чини се да Приштина рачуна на то да ће Србија под спољним притиском признати тзв. независност Косова. Штавише, одговор на недавне компромисне идеје српског руководства биле су једностране претензије косовских албанских лидера на огромне територије јужне Србије“, нагласио је Небензја.
Према речима руског представника, ситуација на Косову је забрињавајућа, а евентуално поновно избијање сукоба имало би катастрофалне последице по цео регион.
Небензја је оценио да понашање Приштине током посете председника Србије Косову и одлазак Хашима Тачија на Газиводе нису ништа друго до провокације, а упад наоружаних снага на север Косова кршење свих постојећих споразума.
Представник Русије се осврнуо и на планове Приштине за трансформацију КБС у оружане снаге, наводећи да тако нешто представља кршење Резолуције 1244.
„Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт“, рекао је он и додао да ни Специјални суд није почео са радом.
Коначно решење мора бити обострано прихватљиво и мора имати међународно правну форму и подршку међународне заједнице.
Небензја такође сматра да седнице не треба да се проређују и да пажња УН према Косову не сме да се смањује.
Лиу Ђиеји, амбасадор Кине која овог месеца председава СБ УН, поручио је да Кина поштује територијални интегритет и суверенитет Србије. Он је рекао да Пекинг поздравља посвећеност Београда и Приштине нормализацији дијалога и позива на примену постигнутих споразума.
Амбасадорка Велике Британије у УН Карен Пирс рекла је да та земља препознаје важност Унмика у стабилизацији и помирењу у постконфликтном периоду, али сматра да се ситуација на КиМ драстично променила у односу на пре 20 година, због чега се поново заложила за смањење учесталости седница о раду Унмика, наводећи да би дискусије у СБ УН требало да одражавају реалност на терену.
Она је додала да је Велика Британија „јасно ставила до знања да ће одржати састанак о Косову у СБ УН, ако се постигне напредак у процесу нормализације“.
„Нажалост, није било напретка. Уместо тога, српска Влада је организовала протест испред наше амбасаде у Београду, што није одговарајући начин обављања дипломатске мисије“, рекла је амбасадорка.
Такође, заложила се за пријем Косова у Интерпол на Генералној скупштини тог тела наредне недеље.
Она је нагласила да Велика Британија охрабрује Београд и Приштину да постигну напредак у долажењу до одрживог решења у дијалогу, којим посредује ЕУ.
Представник САД у УН Џонатан Коен изјавио је да је „сада време за обе стране да буду флексибилне да постану компромис“.
Он је додао да ће САД подржати разговоре на сваки могући начин, као и да ће та земља „озбиљно размотрити“ сваки договор који је трајан и примењив „у обема земљама“ и који подстиче стабилност.
„Узајамно признање и нормализација односа између Косова и Србије су будућност. Све стране ће имати корист од признавања те реалности и њеног прихватања“, тврди он.
Говорећи о будућности рада Унмика, представник САД сматра да је он испунио своју сврху и да би требало смањити ту мисију.
Он је додао и да САД подржавају постепену и транспарентну трансформацију косовских безбедносних снага у мултиетничку војску, која ће бити део НАТО-а.
„Снажно подржавамо чланство Косова у свим релевантним међународним организацијама, укључујући УН и Интерпол“, истакао је он.
У Њујорку је данас одржана седница Савета безбедности УН, на којој је разматран извештај УН о раду Унмика, а ставове Београда заступао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
Седница СБ УН о ситуацији на Косову, прва после шест месеци, заказана је на иницијативу Кине, која је 1. новембра преузела председавање Саветом безбедности.