„Најупечатљивију практичну примену имају средњорочни или Жигларови циклуси, који трају од 7 до 12 година — од 1986. до 1987, од 1997. до 1998, 2008. година — сваки од ових периода карактерише чињеница да је у светској економији било неких потешкоћа, које су се различито реализовале у државама. На пример, у периоду од 1986 до 1987. године у САД је било умерено успоравање економског раста, али су у свету цене нафте нагло опале“, објаснио је Хестанов.
„Године 1997. криза је у великој мери захватила југоисточну Азију, што је код нас изазвало банкрот. Криза 2008. је утицала на све, и то скоро истовремено. Није потребно бити видовит да би се предвидело понављање овог циклуса највероватније у периоду од 2019. до 2021. године“, додао је економиста.
Хестанов је напоменуо да је у економији веома тешко предвидети време појаве одређених догађаја. Према његовом мишљењу, како би разумели како ће се догађаји одвијати, морамо видети шта се може очекивати од политике највећих светских економија, то јест од акција америчких Савезних резерви. Напоменуо је да је индекс вредности имовине у највећим америчким градовима недавно премашио ниво на ком је започела хипотекарна криза 2007. године. То, према мишљењу Хестанова, може довести до даљег повећања референтне каматне стопе Савезних резерви САД.
Такође, вреди обратити пажњу и на ниво кинеских међународних резерви који је достигао свој врхунац 2015. године, након чега се обим резерви смањио. „У сваком случају, ако се резерве значајно смањују, проблеми у кинеској економији расту“, закључио је експерт.