Берлин критикује америчку политику санкција против Русије и Ирана

Овлашћени представник немачке владе за трансатлантску сарадњу Петер Бајер изјавио је да намерава да с америчком страном разговара о санкционој политици САД према Русији и Ирану.
Sputnik

„Желео бих управо да разговарам са својим америчким партнерима и о санкционој политици САД: иако су Европа и САД блиски када је реч о циљевима у вези с Ираном и Русијом, наши ставови о томе која су средства исправна у овом тренутку се разилазе: у сваком случају, критички се односим према томе што САД намеравају да уведу санкције немачким предузећима ако буду трговала с Ираном, и то на основу споразума који је био израђен заједно с Американцима“, изјавио је Бајер пред одлазак у канадски Галифакс, где ће учествовати у међународној конференцији о безбедности „Халифакс интернешенел секјурити форум“.

Према његовим речима, немачка предузећа не смеју да буду кажњена због тога што увозе гас у Немачку, поштујући притом законе сопствене земље.

САД: Нове антируске санкције биће „драконске“

„Желим да пренесем нашим међународним партнерима: Немачка је земља у коју се могу поуздати“, додао је Бајер. 

Председник САД Доналд Трамп је у мају објавио да Вашингтон иступа из Споразума о нуклеарном програму с Ираном и да се обнављају све санкције против те земље, укључујући и секундарне, усмерене против земаља које послују с Ираном. 

Вашингтон је саопштио да је циљ да се извоз иранске нафте доведе до нуле и позвао купце тог енергента да одустану од пословања с Ираном.

Део санкција против Ирана САД су обновиле 7. августа, а део санкција, који је ступио на снагу 5. новембра, обухватио је извоз нафте. Вашингтон је привремено искључио из нафтних санкција Кину, Индију, Италију, Грчку, Јапан, Јужну Кореју, Тајван и Турску.

Раније су Велика Британија, Немачка, Кина, Русија и Иран, након министарског састанка на маргинама Уједињених нација, у заједничком саопштењу навели да Европска унија ствара финансијски механизам за обрачунавање с Ираном, како би заобишла америчке санкције.

Када је реч о сарадњи с Русијом, САД и још неке западне земље противе се изградњи гасовода „Северни ток 2“, којим ће протицати 55 кубних метара гаса годишње од обала Русије, преко Балтичког мора, до Немачке.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је у више наврата навела да Берлин тај пројекат посматра као комерцијални, али је његову реализацију условила очувањем транзита руског гаса кроз Украјину. 

Руска страна је такође навела да је реч о апсолутно комерцијалном и конкурентном пројекту који не подразумева прекид транзита руског гаса кроз Украјину у земље ЕУ.

Коментар