По трећи пут у Београду је одржан циклус састанака под називом „Београдске консултације“, који се одржава у оквиру сарадње посланика Европског парламента и посланика и сенатора Руске Федерације.
На састанцима су заједно с руском делегацијом учествовали и посланици из Немачке, Аустрије, Бугарске и Финске, а многи од њих, према речима Климова, заузимају високе позиције у Европском парламенту.
„То је данас, заправо, једина редовна платформа за директну размену мишљења наших посланика након што је читав низ мојих колега укључен у разне врсте спискова и након што је фактички замрзнут рад Комитета за парламентарну сарадњу Русија-ЕУ“, рекао је сенатор.
Он је навео да је, захваљујући томе што Београд није увео санкције Русији и што је доступан за сваког посланика Европског парламента, та платформа „данас постала једино острвце здравог разума, на којем се може разговарати о веома озбиљним темама отворено и професионално“.
„Овог пута смо узели за основу три практично важне теме: две теме се тичу нових изазова 21. века, пре свега изазова у сфери информационо-компјутерских технологија. Говорили смо у почетку о такозваној ’дигиталној будућности‘ и проблемима који тамо постоје, укључујући оне који су пред законодавцима наших држава. Друго, говорили смо о сајбер-безбедности и сајбер-криминалу“, рекао је Климов.
Трећа тема састанака били су избори за Европски парламент, који ће бити одржани у мају 2019. године, и настављање међупарламентарних односа након њих.
„Одлучено је да, кога год да изаберу народи одговарајућих држава, морамо тај формат да наставимо све док Комитет Русија—ЕУ не почне да ради нормално“, рекао је Климов.