„Желимо да постанемо гасна држава, која задовољава сопствене потребе и извози гас. Можемо то да учинимо до 2025. године“, рекао је Гројсман у интервјуу немачком листу „Цајт“.
Немачка, према Гројсмановим речима, има могућност да инвестира у Украјину на сопствену корист и да након тога добија енергетске ресурсе „из још једног извора“.
Гројсман је, такође, оптужио Москву да покушава да смањи могућности украјинског транзита гаса у корист гасовода „Северни ток 2“. Украјински премијер тврди да Русија тежи да уз помоћ тог пројекта жели да „Европу претвори у свог таоца“.
Кијев је у више наврата саопштио да жели да задржи транзит руског гаса у Европу. Важећи уговор за транзит истиче крајем следеће године, али је „Гаспром“ изразио спремност да сачува тај транзит уколико Кијев докаже да је споразум економски исплатив.
Украјина се категорички противи изградњи нових гасовода изван своје територије, страхујући да ће изгубити приход од транзита руског гаса.
Након пуштања у рад првог крака „Турског тока“, шеф Савета за питања гасне индустрије и тржишта природног гаса Леонид Униговски је изјавио да ће обим гаса кроз Украјину бити смањен за 12 до 13 милијарди кубних метара годишње и позвао да се не допусти изградња другог крака тог гасовода.