Ципрасов план од 15 тачака за одвајање цркве и државе

Грчка влада хоће да се одвоји од цркве и скине 9.000 свештеника са платног списка, али раскидање тих веза у најрелигиознијој земљи у Европи могло би да скупо кошта левичарског премијера Алексиса Ципраса, наводи „Дојче веле“.
Sputnik

Током тешке финансијске кризе у тој медитеранској земљи, премијер Ципрас је спречио погоршавање односа са црквом, јер су милиони Грка тражили подршку и утеху код најмоћније институције у земљи, наводи „Дојче веле“ додајући да Ципрас сада, коначно, жели „развод“.

Међутим, Ципрас жели удео у богатству цркве, а истовремено не жели да то буде прљав „развод“.

Извоз 21. века: Грчка издала прве лиценце за бизнис вредан милијарде евра

У настојању да пронађе пријатељско решење, Ципрас је саставио план од 15 тачака којим се отвара пут за беспрекорно одвајање цркве и државе у једној од најтеократскијих чланица ЕУ. Према том плану, свештенство од 9.000 људи би било отпуштено. Они би били уклоњени са државног платног списка, а одузеле би им се велике привилегије и пензије — које би уместо државе требало да плаћа богата Грчка православна црква.

Грчка ће на овај начин моћи да се прогласи и „религиозно неутралном“, а представници православља ће морати да одустану од тога да се називају проповедницима националне вере.

Заузврат, држава би одбацила све захтеве на огромне парцеле и имовину које Црква одавно сматра својим, а уследио би огроман заједнички развојни пројекат који би обе стране надзирале, а профит делиле пола-пола, наводи „Дојче веле“.

Ове седмице, на хитно сазваном састанку највишег тела у цркви, 72 владике од њих 82 стали су уз свештенство, одбијајући да га скину са платног списка државе.

„Хајде да разјаснимо ствари. Влада има право да регулише све што се тиче државног буџета. Дакле, ако се Црква не придржава нашег предлога о свештенству, онда ће Влада преузети на себе да то учини“, рекао је портпарол Владе Димитрис Цанакопулос након састанка.

Играјући тврдо, сматрају критичари, Влада се нада да ће успети да се избори за развод који жели, али борба са најмоћнијом институцијом ове државе могла би да се окрене против Ципраса, који не крије да је атеиста.

„Сваки пут кад се држава супротстављала Цркви, новом реформом или мером, држава је губила“, рекао је за „Дојче веле“ аналитичар и колумниста Никос Димоу.

Решење на први поглед нуди изузетну прилику за Цркву, наводи лист, додајући да многи Грци сматрају то осетљивим питањем. Тиме се земља приближава томе да постане истински секуларна.

Црквене књиге би постале доступне државним ревизорима како би сагледали богатство процењено на више од 700 милијарди евра, а скидањем свештенства са државне грбаче обезбеђује се простор за 9.000 очајнички потребних радних места у земљи која на врху листе незапослености у Европи.

Одрицање од дугогодишњих веза између цркве и државе је комплексан, изазовни задатак који је политички осетљив, у земљи у којој више од 90 процената становништва свој национални идентитет дефинише на заједничкој православној вери, оцењује „Дојче веле“.

Од 2015. године, откад је на власти, Ципрас обећава раздвајање Цркве и државе, али је привремено био одустао од своје намере због кључне улоге коју је Црква одиграла у подршци хиљадама Грка у кризним ситуацијама — државне социјалне службе су практично нестале због драстичне јавне штедње.

Узимајући у обзир то да су следеће године избори, а премијерова популарност опада, критичари и свештеници оптужују Ципраса да користи цркву да постигне политичке поене — ослобађањем око 9.000 радних места у јавном сектору и стварањем нових радних места, непосредно пред кључне изборе, закључује лист.

Коментар