После недељног инцидента у близини Кримског моста, када су бродови украјинске морнарице нелегално прешли државну границу Русије и неколико сати изводили опасне маневре, на шта су морали да реагују руски специјалци, у Украјини је уведено уведе ратно стање у трајању од 30 дана, а украјинска војска је доведена у стање највише борбене готовости.
Порошенко тврди да је ратно стање усмерено на одбрану земље, али то намеће питање како ратно стање може помоћи у одбрани, тим пре када ту земљу нико и не напада?!
Чак и украјински аналитичари подсећају да Украјина није уводила ратно стање ни када су вођене најжешће борбе у Донбасу, за време Иловајска или Дебаљцева, а такође ни за време кримског пролећа, 2014. године, када је Кијев на сва звона говорио о „руској агресији“.
„То је била намерна провокација с циљем да се прогласи ратно стање и доведе до даље ескалације конфликта. Чини ми се да је ова ситуација таква да води ка непредвидљивој ескалацији. Без обзира на то у којем коридору желе да задрже ситуацију — проглашавање ратног стања, поништавање избора како би остали на власти, испуњавање своје обавезе према налогодавцима у Вашингтону или неким другим престоницама, као и стварање проблема Русији — ова ситуација може да се претвори у прави рат. И број учесника може да расте. Они ће сада у оквирима тог ратног стања покушати да поврате Донбас и то може да буде повод за то да Русија буде увучена у конфликт, што би могло да доведе до директног сукоба Кијева и Москве“, каже за Спутњик руски политиколог Владимир Кирејев.
Сва социолошка истраживања у Украјини показују да је Порошенко веома непопуларан у својој земљи, а сви покушаји да поправи рејтинг нису дали успеха.
Ратно стање је у тим условима „адут“ помоћу којег се могу одложити избори, али и елиминисати опасни конкуренти. Притом, политички противници се на тај начин стављају у веома незгодан положај, јер уколико они не подрже ратно стање биће оптужени за „издају“ и „сарадњу са Кремљом“.
Верује се да би последице ратног стања могле да буду репресије према политичким противницима у Украјини, цензура медија, забрана митинга и протеста, конфискација имовине, итд.
Експерти сматрају да је Порошенко, чији је рејтинг у земљи на врло ниском нивоу, „спреман да жртвује и бродове и морнаре“ само да би силом обезбедио себи још један мандат. Он покушава на све начине да сачува власт и избегне неизбежан пораз на изборима.
„Највероватније, нарушавање границе је одлука председника Украјине Петра Порошенка, а та одлука је повезана са унутрашњом политичком агендом, односно са изборном кампањом. Он жели да реши проблеме са веома лошим рејтингом који има у земљи. Како би победио на изборима, донета је таква провокативна одлука, која је довела до тога да буде објављено ратно стање на 60 дана. То говори о одлуци Петра Порошенка да силом обезбеди себи још један мандат. Али, постоји и спољни разлог — то је сусрет ’Велике двадесеторке‘ у Буенос Ајресу, где ће се срести председник Русије и председник САД, а највероватније да Порошенко жели да скрене пажњу на Украјину“, сматра руски аналитичар Андреј Кошкин.
Шеф Парламента Крима Владимир Констатинов изјавио је да иза провокација украјинске војске у Керчком мореузу стоје Американци, који покушавају да увуку Русију у нови конфликт.
Политиколози објашњавају да постоји неколико разлога због чега САД одговара да се ситуација погорша. Прво, под тим изговором они могу да ојачају своју војно присуство у Црном мору. То ће омогућити Вашингтону да ствара напетости око Крима, а резултат тога може бити даље погоршавање односа Русије са земљама НАТО-а.
Друго, ту је и геополитички фактор, то јест покушај САД и неких европских земаља, пре свих Украјине, да изврше притисак на Русију због њеног растућег политичког утицаја у свету.
Поред тога, важан је и економски фактор. Један од циљева провокације Кијева је, између осталог, и пооштравање антируских санкција. Кијев је већ иступио са захтевом да се према Москви пооштре санкције. Јасно је да је и Украјини и САД „трн у оку“ изградња гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“. Украјина ће због изградње тих руских гасовода изгубити милијарде долара од транзита руског гаса, а Вашингтону ће то значајно пореметити планове о испорукама америчког течног гаса у Европу. Због тога би провокације у Црном и Азовском мору могле да послуже као нови разлог за увођење нових санкција против Русије, пре свега у енергетској сфери.
Још један циљ провокације у Керчком заливу могао би да буде и намера Кијева да прогура своју резолуцију о наводној „милитаризацији“ Азовског и Црног мора од стране Русије у Уједињеним нацијама.
Политиколози подсећају да Кијев планира да ускоро поднесе резолуцију ОЕБС-у и Савету безбедности УН, која би, како се очекује, требало да осуди „руску агресију“ у тим водама.
Члан Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич сматра да је један од циљева и дискредитација Русије.
„Москва је реаговала као стрпљиви родитељ на понашање непослушног, глупог детета. Другачије се ситуација не може оценити. Увек дође тренутак када је немогуће сачувати стрпљење. А о чему се овде ради? О изборима, наравно! Порошенкови поступци су повезани са решавањем његових питања о изборима путем провокација. Добро познавајући психологију овог несрамног, циничног и нечовечног украјинског руководства, ми смо још пре шест месеци говорили да ће се нешто слично догодити. Али они су јадни и сами постали таоци, с обзиром да су таква дела, такве акције наметнуте споља… Наравно, циљ свега овога је — Русија, њена блокада, потпуна дискредитација и, могуће, некакве акције, укључујући и војна дејства против Русије“, рекао је Клинцевич за Спутњик.
Он напомиње да је Украјина само инструмент у рукама Запада, а да се на овај начин оправдавају акције НАТО-а у том региону.
„Украјина је само инструмент оних који су издали команду: „’Напред! Почните са провокацијом!‘. И њима у Украјини је такође јасно да су таоци и да их хушкају на те ствари. Све то може довести до појаве војних бродова НАТО-а у Црном мору, што ће изгледати логично за јавност у иностранству. Другим речима, под изговором о наводној агресији Русије, оправдава се повећана активност НАТО-а и Сједињених Држава у овом региону“, закључио је Клинцевич.
Подсетимо, ситуација се закувала након што су у недељу бродови украјинске морнарице „Бердјанск“, „Никопољ“ и „Јани Капу“ нелегално прешли државну границу Русије и неколико сати изводили опасне маневре, не одговарајући на захтеве руских бродова који су их пратили. Дошло је и до ватреног окршаја, а у инциденту су три украјинска војника лакше повређена.
Сва три брода су задржана око 20 километара од руске обале и 50 километара југозападно од уобичајеног пролаза бродова кроз Керчки мореуз испод Кримског моста.
Москва и Кијев су разменили оштре оптужбе због кршења морског права. Руси тврде да Украјинци нису поштовали правила морског права јер није на време најављен њихов пролаз Керчким мореузом, а Кијев је тврди да су њихова пловила која су кренула из Одесе ка луци Маријупољу били најављени по свим правилима.
Русија је покренула кривични поступак због повреде државне границе и затражила хитно заседање Савета безбедности УН о стању у Азовском мору.