Украјинска провокација би могла да изазове и прави рат

По свему судећи, обистинило се предвиђање експерата да ће украјински председник Петро Порошенко због страха од пораза на председничким изборима ићи на ескалацију војног сукоба.
Sputnik

После недељног инцидента у близини Кримског моста, када су бродови украјинске морнарице нелегално прешли државну границу Русије и неколико сати изводили опасне маневре, на шта су морали да реагују руски специјалци, у Украјини је уведено уведе ратно стање у трајању од 30 дана, а украјинска војска је доведена у стање највише борбене готовости.

Порошенко тврди да је ратно стање усмерено на одбрану земље, али то намеће питање како ратно стање може помоћи у одбрани, тим пре када ту земљу нико и не напада?!

Украјински морнар признао: Провоцирали смо! (фото, видео)

Чак и украјински аналитичари подсећају да Украјина није уводила ратно стање ни када су вођене најжешће борбе у Донбасу, за време Иловајска или Дебаљцева, а такође ни за време кримског пролећа, 2014. године, када је Кијев на сва звона говорио о „руској агресији“. 

„То је била намерна провокација с циљем да се прогласи ратно стање и доведе до даље ескалације конфликта. Чини ми се да је ова ситуација таква да води ка непредвидљивој ескалацији. Без обзира на то у којем коридору желе да задрже ситуацију — проглашавање ратног стања, поништавање избора како би остали на власти, испуњавање своје обавезе према налогодавцима у Вашингтону или неким другим престоницама, као и стварање проблема Русији — ова ситуација може да се претвори у прави рат. И број учесника може да расте. Они ће сада у оквирима тог ратног стања покушати да поврате Донбас и то може да буде повод за то да Русија буде увучена у конфликт, што би могло да доведе до директног сукоба Кијева и Москве“, каже за Спутњик руски политиколог Владимир Кирејев.

Сва социолошка истраживања у Украјини показују да је Порошенко веома непопуларан у својој земљи, а сви покушаји да поправи рејтинг нису дали успеха.

Ратно стање је у тим условима „адут“ помоћу којег се могу одложити избори, али и елиминисати опасни конкуренти. Притом, политички противници се на тај начин стављају у веома незгодан положај, јер уколико они не подрже ратно стање биће оптужени за „издају“ и „сарадњу са Кремљом“.

Верује се да би последице ратног стања могле да буду репресије према политичким противницима у Украјини, цензура медија, забрана митинга и протеста, конфискација имовине, итд.

У Харкову нападнут Конзулат Русије

Експерти сматрају да је Порошенко, чији је рејтинг у земљи на врло ниском нивоу, „спреман да жртвује и бродове и морнаре“ само да би силом обезбедио себи још један мандат. Он покушава на све начине да сачува власт и избегне неизбежан пораз на изборима.

„Највероватније, нарушавање границе је одлука председника Украјине Петра Порошенка, а та одлука је повезана са унутрашњом политичком агендом, односно са изборном кампањом. Он жели да реши проблеме са веома лошим рејтингом који има у земљи. Како би победио на изборима, донета је таква провокативна одлука, која је довела до тога да буде објављено ратно стање на 60 дана. То говори о одлуци Петра Порошенка да силом обезбеди себи још један мандат. Али, постоји и спољни разлог — то је сусрет ’Велике двадесеторке‘ у Буенос Ајресу, где ће се срести председник Русије и председник САД, а највероватније да Порошенко жели да скрене пажњу на Украјину“, сматра руски аналитичар Андреј Кошкин.

Шеф Парламента Крима Владимир Констатинов изјавио је да иза провокација украјинске војске у Керчком мореузу стоје Американци, који покушавају да увуку Русију у нови конфликт.

Политиколози објашњавају да постоји неколико разлога због чега САД одговара да се ситуација погорша. Прво, под тим изговором они могу да ојачају своју војно присуство у Црном мору. То ће омогућити Вашингтону да ствара напетости око Крима, а резултат тога може бити даље погоршавање односа Русије са земљама НАТО-а.

Друго, ту је и геополитички фактор, то јест покушај САД и неких европских земаља, пре свих Украјине, да изврше притисак на Русију због њеног растућег политичког утицаја у свету.

Украјина ће тражити мирно решење инцидента у Керчком мореузу

Поред тога, важан је и економски фактор. Један од циљева провокације Кијева је, између осталог, и пооштравање антируских санкција. Кијев је већ иступио са захтевом да се према Москви пооштре санкције. Јасно је да је и Украјини и САД „трн у оку“ изградња гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“. Украјина ће због изградње тих руских гасовода изгубити милијарде долара од транзита руског гаса, а Вашингтону ће то значајно пореметити планове о испорукама америчког течног гаса у Европу. Због тога би провокације у Црном и Азовском мору могле да послуже као нови разлог за увођење нових санкција против Русије, пре свега у енергетској сфери.

Још један циљ провокације у Керчком заливу могао би да буде и намера Кијева да прогура своју резолуцију о наводној „милитаризацији“ Азовског и Црног мора од стране Русије у Уједињеним нацијама.

Политиколози подсећају да Кијев планира да ускоро поднесе резолуцију ОЕБС-у и Савету безбедности УН, која би, како се очекује, требало да осуди „руску агресију“ у тим водама.

Члан Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич сматра да је један од циљева и дискредитација Русије.

„Москва је реаговала као стрпљиви родитељ на понашање непослушног, глупог детета. Другачије се ситуација не може оценити. Увек дође тренутак када је немогуће сачувати стрпљење. А о чему се овде ради? О изборима, наравно! Порошенкови поступци су повезани са решавањем његових питања о изборима путем провокација. Добро познавајући психологију овог несрамног, циничног и нечовечног украјинског руководства, ми смо још пре шест месеци говорили да ће се нешто слично догодити. Али они су јадни и сами постали таоци, с обзиром да су таква дела, такве акције наметнуте споља… Наравно, циљ свега овога је — Русија, њена блокада, потпуна дискредитација и, могуће, некакве акције, укључујући и војна дејства против Русије“, рекао је Клинцевич за Спутњик.

Русија упутила протест Кијеву због инцидента у Керчком мореузу

Он напомиње да је Украјина само инструмент у рукама Запада, а да се на овај начин оправдавају акције НАТО-а у том региону.

„Украјина је само инструмент оних који су издали команду: „’Напред! Почните са провокацијом!‘. И њима у Украјини је такође јасно да су таоци и да их хушкају на те ствари. Све то може довести до појаве војних бродова НАТО-а у Црном мору, што ће изгледати логично за јавност у иностранству. Другим речима, под изговором о наводној агресији Русије, оправдава се повећана активност НАТО-а и Сједињених Држава у овом региону“, закључио је Клинцевич.

Подсетимо, ситуација се закувала након што су у недељу бродови украјинске морнарице „Бердјанск“, „Никопољ“ и „Јани Капу“ нелегално прешли државну границу Русије и неколико сати изводили опасне маневре, не одговарајући на захтеве руских бродова који су их пратили. Дошло је и до ватреног окршаја, а у инциденту су три украјинска војника лакше повређена.

Сва три брода су задржана око 20 километара од руске обале и 50 километара југозападно од уобичајеног пролаза бродова кроз Керчки мореуз испод Кримског моста.

Москва и Кијев су разменили оштре оптужбе због кршења морског права. Руси тврде да Украјинци нису поштовали правила морског права јер није на време најављен њихов пролаз Керчким мореузом, а Кијев је тврди да су њихова пловила која су кренула из Одесе ка луци Маријупољу били најављени по свим правилима.

Русија је покренула кривични поступак због повреде државне границе и затражила хитно заседање Савета безбедности УН о стању у Азовском мору.

Коментар