Нема америчког председника који није изазивао велику медијску пажњу. Медији су неке волели, као што је био случај са Џоном Кенедијем; неке су поштовали, као Франклина Рузвелта или Двајта Ајзенхауера; некима су се дивили, као Теодору Рузвелту. Међутим, никада ниједан амерички председник није улазио у отворени рат са медијима, као што је то урадио Доналд Трамп.
Тај рат, који се никада није водио испотиха, већ је, откако је започео, био отворен и суров, пун тешких речи и ниских удараца, води се са променљивим успехом, без назнаке ко ће изаћи као победник. Друга карактеристика овог рата је да је сваки делић Трамповог живота постао мета медијских расправа.
Једна од колатералних жртава овог рата постао је и Трампов деда, Фридрих Трамп, рођен у немачком граду Калштату.
Вест која је постала ново оружје америчких медија у дискредитацији америчког председника је откриће историчара Роланда Пола, да су немачке власти забраниле Фридриху Трампу да се врати у Немачку из Америке због тога што није служио војни рок.
Фридрих Трамп емигрирао је у Америку 1885, као шеснаестогодишњак, привучен гласинама о богатим налазиштима злата на Аљасци. На Аљасци је почео да се бави угоститељством, где је зарадио капитал са којим је нешто касније у Њујорку почео да се бави трговином некретнинама.
Фридрих се 1901. вратио у родни град, где се годину дана касније оженио и са супругом се вратио у Америку. Међутим, четири године касније Фридриху Трампу забрањен је улазак у Немачку због тога што се није одјавио из немачког држављанства када је емигрирао и зато што није служио војни рок.
Трамп је написао жалбу баварском принцу регенту Леополду, која је одбијена, и он и његова породица више нису могли да се врате у Немачку.
Становници Калштата, малог виноградарског града у југозападној Немачкој, шале се да су за то што је Фридрихов унук изабран за америчког председника, криве немачке власти, наводи новинар „Гардијана“.