„Од свих Живојинових дела мени је тај роман најдражи“, каже Милена за Спутњик.
„Већ при првом читању у њему сам уочила нешто другачије у односу на остале романе који су много више смештени у поднебље ван Београда у неку атмосферу блата, уџерица, шина, сплавова… Било ми је ближе и пријатније да размишљам о Београду, јер ми је он најближи“, истакла је глумица и редитељка.
На питање зашто је толико дуго чекала да се опроба у режији очевог комада, Милена је открила да је највећи зазор имала од очевог широког образовања и високих стандарда које је поставио сопственом уметношћу.
„Његови изрази у уметности су били разнолики, није се бавио једним уским колосеком, него спојевима и слике и филма и књижевности, једноставно нисам могла то све ни да сагледам. Вероватно сам негде хтела и да га достигнем, што је било немогуће, ту потребу више и немам.“
Славна Марина из култног филма „Ми нисмо анђели“ данас је, како каже, схватила да мора да има своју причу.
„Пре свега у односу на мој лични израз у позоришту које није било Живојинов фах. Са тим ставом могу да искористим и његове изворе, да то повежем, да у томе уживам. То би могла да буде надоградња на његово стваралаштво или наставак врсте, без обзира да ли је генетски или стваралачки“.
Цео интервју са Миленом Павловић слушајте у суботу од 10 сати у емисији „Орбита културе“ на таласима радија Студио Б или онлајн на нашем сајту.