Против је било 85, а уздржаних 47 посланика.
Нормализација односа са Косовом поново је назначена као кључна за даљи напредак Србије.
Резолуцијом се указује на потребу јачања реформи, посебно у области владавине права.
Резолуција о Србији у основи има извештај известиоца Европског парламента Дејвида Макалистера.
Он је ове године тежиште ставио на пет области: економски раст, владавину права, медијске слободе, дијалог са Косовом и рад Парламента Србије.
Србија је и ове годне највише похвала добила на рачун спроведених економских реформи, јачања привредног раста и макроекономске стабилности.
Највише пажње и овога пута Европски парламент дао је области владавине права у Србији, уз констатацију да је напредак у тој области кључан за целокупни напредак Србије ка чланству у ЕУ.
Посебно се инсистира на независности правосуђа, јачој борби против корупције и организованог криминала, као и на обезбеђивању услова за медијске слободе и слободу изражавања.
Европски парламент похвалио је Србију за конструктивне билатералне односе у региону, али и назначио важност нормализације односа са Косовом.
Србија се позива на примену свих досад постигнутих споразума у оквиру дијалога Београда и Приштине, при чему се посебно инсистира на формирању Заједнице српских општина.
Наглашава се важност убрзања „нове фазе дијалога“, која се се односи на свеобухватну нормализацију односа Србије и Косова кроз „дефинисани правно обавезујући споразум“, а од Европске службе за спољне послове тражи се оцењивање рада обе стране у процесу испуњавања обавеза.
Резолуција о Србији ове године има истоветан део текста као и Резолуција о Косову, у коме се наглашава „мултиетничка природа и Косова и Србије“, као и чињеница да „етнички хомогене државе не би требало да буду циљ у региону“.
„Подржава се дијалог коме посредује ЕУ као оквир за постизање свеобухватног договора између Србије и Косова. Сматра се да сваки споразум може бити прихватљив само ако је обострано усаглашен, узима у обзир укупну стабилност региона и међународно право“, стоји у тесту обе резолуције.
И ове године, Европски парламент је позвао Србију да више усклађује своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ, „укључујући и политику према Русији“.
Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер је поводом усвајања Резолуције о Србији поручио да је земља напредовала на свом европском путу и да постоји широка подршка међу европским парламентарним групама за пут Србије ка чланству у Унији.
„Србија ће се придружити ЕУ када буде спремна, надам се пре, боље него касније. Та спремност зависи од наставка реформи и наставка политике добросуседских односа и помирења, иако разумем да није лак тренутка у односима Београда и Приштине због одлука које је Приштина донела“, поручио је Макалистер.
Учествујући у дебати која је претходила усвајању Резолуције о Србији, европски комесар за преговоре о приступању Јоханес Хан такође је означио решавање косовског питања и владавину права као кључне на ЕУ путу Србије.
„Србија је усвојила важне мере у области владавине прва и спровела неопходне институционалне реформе. Ипак, кашњења се гомилају у многим областима, а конкретне резултате је тешко приказати“, оценио је Јоханес Хан.
Он је позвао на јачи напредак у области реформе правосуђа, у борби против корупције, као и у заштити фундаменталних права, укључујући и медијске слободе. Европски комесар је оценио да је ЕУ најзначајнији партнер Србије и позвао власти у земљи да грађанима јасније представе европске вредности, као и добробити и обавезе које проистичу из чланства у ЕУ. Резолуције Европског парламента немају обавезујући карактер, али служе као важне политичке смернице земљама које се налазе на путу евроинтеграција, као и земљама-чланицама ЕУ.