Као мало који самит Групе 20 најразвијенијих земаља света (Г20), који сутра почиње у Аргентини, овај је почео да привлачи пажњу јавности далеко пре старта. Судећи по твиту којим се огласио амерички председник Доналд Трамп, до његовог сусрета са руским лидером Владимиром Путином, који је требало да обележи завршетак самита, ипак неће доћи.
Као што, извесно је, неће бити ни најављиваног бурног почетка самита, за који је главни кривац требало да буде саудијски престолонаследник, принц Мохамед бин Салман. После писма групе за људска права „Хјуман рајтс воч“ (ХРВ), које је стигло и до аргентинског тужиоца Рамира Гонзалеса, неки су хтели да га виде са лисицама на рукама одмах по слетању на аеродром у Буенос Ајресу.
У писму је тражено да принц Салман буде дочекан тужбом за ратне злочине због масовних цивилних жртава у војним операцијама Саудијске Арабије у Јемену, као и због убиства новинара Џамала Хашогија у Конзулату Саудијске Арабије у Истанбулу. Хоће ли Гонзалес бити брз и одлучити да се принцип универзалне јурисдикције који се налази у аргентинском закону примени на случај саудијског принца који у Аргентини остаје само два дана? Тешко, и то из више разлога.
Истраживач Института за европске студије Рајко Петровић за Спутњик напомиње да је Салман синоћ већ стигао у Буенос Ајрес, где га је дочекао аргентински министар спољних послова Хорхе Форије. То на индиректан начин довољно говори какав је став аргентинске владајуће структуре по том питању, с обзиром на то да председник Аргентине Мурицио Макри није желео директно да се изјашњава о томе како да се поступи у том случају, каже Петровић, који је добар познавалац латиноамеричке политичке сцене.
Он, уз то, напомиње да све и када би аргентински систем хтео да спроведе до краја то што је ХРВ тражио у писму требало би му много времена да прибави потребне податке о злочинима за које се терети Салман.
„Мислим да ХРВ овим чином само жели да скрене пажњу светске јавности на то за шта се све Салман терети, али да до некаквог хапшења и до нечег спектакуларнијег ипак неће доћи“, каже саговорник Спутњика.
Он подсећа да је ХРВ пре свега америчка, па онда међународна организација која се бави људским правима, чије је седиште у Њујорку. Питање је колико је она способна да самостално притиска, без уплитања америчке власти, а опет, Доналд Трамп је потврдио да је спреман да се на маргинама самита састане са Салманом, каже Петровић.
Аргентина, као и већина латиноамеричких земаља, додаје он, просто није у стању да се ни институционално, ни војно, ни економски истргне из америчког загрљаја. САД, како истиче, сматрају Јужну и Централну Америку својим двориштем, као нешто што би неупитно требало да буде под њиховом контролом.
„Довољно о томе говори да ће због најављеног већег броја протеста против одржавања самита Г20 у Буенос Ајресу бити ангажовано 22.000 полицајаца на очувању реда и мира, али ће им у томе помагати и америчке безбедносне структуре, чији су представници пре неколико дана стигли у престоницу Аргентине“, илустровао је Петровић.
То, како каже, довољно говори о њиховој независности и могућности да они одлучују о било чему, па и у случају Салман.
На питање колико уопште Аргентинце дотиче тај случај, саговорник Спутњика каже да сигурно не толико да би то био разлог за протесте каквих је против саудијског престолонаследника недавно било у Тунису.
„У Тунису су протести били усмерени против њега као фигуре која је анти свему ономе за шта су се Тунишани борили у ’Арапском пролећу‘. Он је у њиховим очима једна врста диктатора, човека који чини ратне злочине и много га је лакше сместити у њихов политички и културни контекст. А што се тиче Аргентине, она је превише далеко од тог света и тих дешавања“, указује Петровић.
Тамошњи протести би, сматра он, пре могли бити усмерени против скупа Г20 као „бирократског скупа који не може ничему да допринесе, док се ствари из године у годину само погоршавају“.