Петрија са сцене и писцу измамила сузу

После четрдесет година гледао сам свој комад на сцени „Атељеа 212“ и веома ми се допао. Публика око нас је била дирнута, узбуђена... Видела се и понека суза... Морам да признам да сам и ја био дирнут — открива за „Орбиту културе“ академик Драгослав Михаиловић прве утиске после премијере његовог култног комада „Петријин венац“.
Sputnik
Петрија са сцене и писцу измамила сузу

Публика је овацијама испратила причу која нас изнова опомиње да живот никоме није обећана срећа, а да је, упркос томе, наш посао да живимо. Тако мисли и глумица Милица Михајловић, пишчева ћерка и једна од јунакиња ове драме, која нам открива да је Петрију добила са мајчиним млеком, да је живи читавог живота и да је то осећање у њој нешто дубоко интимно.

А зашто се од литерарног обиља писца Живојина Павловића његова ћерка определила за драматизацију романа „Расло ми је бадем дрво“, шта је пресудило да позната глумица први пут режира дело свога оца — питали смо Милену Павловић Чучиловић.

Како су данашњи свет видели кроз објектив учесници шестог фестивала фотографије „Визуелизатор“, да ли је слика данас више него икад речитија од речи — сазнајемо од наших гостију Звездана Манчића, директора Центра за развој фотографије, који је организатор фестивала, и једне од учесница, холандске уметнице Дајане Блок.

Да ли је улога српских интелектуалаца била пресудна у историјском уједињењу Војводине са Србијом, колико је културна клима, стварана од Вука и Доситеја, Бранка и Стерије, Змаја и Лазе Костића, Видаковића и Игњатовића, пре 1918. утицала на тај историјски догађај из 1918. године, за „Орбиту културе“ открива књижевник Милован Витезовић.

Вест да је свет напустио један од највећих филмских стваралаца Бернардо Бертолучи била је прилика да се подсетимо времена у коме су уметници са снажним ауторским печатом самостално и снажно промишљали свет, мењали естетику, али остајали препознатљиви по снази колико уметничких узлета толико и моралних ставова. Да је Бертолучи био један од најбољих репрезената управо таквих великана, политички ангажован, али никад тако да то угрози уметничку изузетност његових филмова, њихове непоновљиве визуелне културе — потврдили су и наши саговорници, историчар филма, драматург и редитељ Божидар Зечевић, професор лондонске академије за филм Властимир Судар и Бобан Јевтић, председник Филмског центра Србије.

 

Коментар