Док су у Паризу избијали сукоби демонстраната и полиције током протеста „жутих прслука“, холандска полиција затворила је парламентарни комплекс у Хагу након што се испред њега окупило готово сто учесника протеста, а двојицу демонстраната полиција је привела.
„Жути прслуци“ изазвали су пре неколико дана саобраћајни колапс у Бриселу, а блокаде путева биле су постављене и недалеко од града Шарлроа, око 60 километара јужно од Брисела. Након што је полиција употребила водене топове и сузавац, белгијски премијер Шарл Мишел рекао је да је спреман да разговара са лидерима протеста.
Према речима Милоша Јовановића, доцента на Правном факултету у Београду и председника Демократске странке Србије, таксе на гориво биле су само повод за демонстрације у Француској.
„Наравно да је то била иницијална каписла за огорченост која је много дубља и много дуже траје. Тај неолиберални модел, а то и статистика јасно каже, прави велике разлике међу становништвом, а већи део грађана Француске све теже живи. Таксе на гориво биле су окидач, али на незадовољство грађана утиче фискална политика председника Макрона, која је ипак била науштрб тих средњих и ниских радничких класа, а ишла у корист богатих. Порез на велико богатство је укинут, а много ствари је у Француској урађено тако да Макрон у својој земљи важи за ’председника богатих‘“, објашњава Јовановић.
Све је видљивија, како наводи, та подела на мањинску, богату, урбану Француску и већинску, „периферну“ Француску радничке класе и пољопривредника, који једва спајају крај са крајем.
„Није необично што је до ескалације незадовољства дошло баш у вези са горивом, јер на такозваној ’периферној‘ Француској има све мање јавних служби, све мање амбуланата и све мање јавног превоза. То су људи који користе кола и морају да буду мобилни због посла, па ово директно осећају на свом џепу. Са друге стране, та такозвана француска ’периферија‘ је често жигосана у медијима као непрогресивна и недовољно паметна. То је феномен који је у Америци виђен са избором Трампа, где је та ’периферна Америка‘, условно речено, добила изборе. Дакле, реч о је једној врсти одбијања неолибералног модела, односно модела где стално постоји егзистенцијални страх од тога да ли ћете имати посао или не, одбијање модела где су плате релативно ниске и где је све профит“, наглашава Јовановић.
И Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност сматра да овакви протести никада не настају сами од себе, већ имају много дубљи корен.
„Председник Макрон се труди да спроведе одређене структуралне реформе, јер морамо имати на уму да Француска има веома озбиљне социјалне издатке и социјална давања која не могу баш увек да надоместе с обзиром на снагу своје привреде. Не кажем да је француска привреда слаба, али је врло тешко надоместити све губитке које та земља има, с обзиром на чињеницу да прави тако озбиљне програме, пре свега за социјално угрожене категорије. Макрон је тога свестан и труди се да измени ту ситуацију, што, наравно, појачава отпор и нагомилава бес према његовој политици и реформама“, оцењује Рајић и додаје да зато француске, пре свега радикално леве групе, користе сваку прилику да му се супротставе.
Како каже, ово је била идеална прилика да се један миран протест везан за поскупљење горива претвори у насилне демонстрације и сукоб са полицијом, јер су се демонстрацијама прикључиле и радикално леве групе и потрудиле се да изнесу своја неслагања са Макроновом политиком.
Левица у Француској има одређену политичку снагу, објашњава Рајић и додаје да смо то видели и на последњим изборима када је Жан Лик Меланшон освојио преко 15 посто гласова.
„Наравно, не кажем да су ти демонстранти повезани са њим, али та опција има одређену подршку у Француској, а наравно да постоје одређени екстреми који се труде да на начин који није демократски изнесу свој став и супротставе се актуелној власти. Међутим, наравно да протесте у Француској можемо довести у везу и са протестима у другим државама ЕУ. У свим тим старим чланицама Уније, попут Белгије, Холандије и Француске, постоје дубоки проблеми који ескалирају на неким темама које чак не би ни требало да буду атрактивне за највећи проценат грађанства, али показују извесну дубину сукоба између естаблишмента у тим државама и оних група које су апсолутно незадовољне реформама које се спроводе или политиком штедње које се спроводе у Европској унији у последњих десетак година“, примећује Рајић.
На питање да ли Европи прети „револуција жутих прслука“, имајући у виду да су се протести „прелили“ и на Белгију и Холандију, Милош Јовановић каже да не мисли да је ситуација ескалирала до те мере, тим пре што је Француска у том смислу врло специфична јер је реч о држави који има дугу традицију немира на улицама и релативно кочоперном народу који уме да на улици направи велики ршум.
„Међутим, то још остају уређене државе где доминантна идеологија релативно држи ствари под контролом. Наравно да постоје ’издувни вентили‘ где то незадовољство просто изађе и ја верујем да ће у неком тренутку доћи до одређених промена с обзиром на то да овај неолиберални модел економског раста, где је профит изнад свега, јесте неодржив у сваком смислу. Међутим, када ће то изазвати озбиљније потресе и промене, то нико не може да зна. То свакако није овај садашњи тренутак, а ово што сада видимо је само једна од манифестација тог незадовољства које се нагомилава. Претпостављам да ће се ово смирити и да ће се неке ситне промене десити у смислу да се таксе на гориво укину“, оцењује Јовановић.
Ни Предраг Рајић не мисли да протести „жутих прслука“ могу бити замајац за демонстрације ширих размера у Европи, али верује да могу да донесу одређену политичку нестабилност.
„Овакве ситуације могу дати ветар у леђа такозваним популистима који увек на овоме могу да профитирају, иако чак и не морају бити идеолошки блиски онима који спроводе ову врсту демонстрација. Мислим да ови протести могу имати утицаја на кампању за предстојеће изборе за Европски парламент у Европској унији и да у том смислу ово може бити једна од тема, што иде у корист овим несистемским снагама, а представља проблем за етаблиране политичке снаге“, закључује Рајић за Спутњик.