Симболички, жути прслуци се користе и изгледа да ће се тек употребљавати као симбол политичке борбе и у областима које немају много везе са изворним покретом насталим у Паризу. Оно што је некад била песница Отпора, коју су и Срби извезли у многе државе, то је данас прслук који се налази у гепеку сваког аутомобила. Зато се и шири лако као епидемија.
Жути прслуци су веома ефектан политички симбол, каже за Спутњик политички аналитичар Цвијетин Миливојевић, директор и власник маркетиншке агенције „Прагма“.
„Прва асоцијација на жути прслук за све оне који имају возачку дозволу јесте обавезно ношење прслука приликом заустављања аутомобила на ауто-путу. Ови протести су и почели због превисоких цена горива, односно због чињенице да у већини европских земаља, а Србија је по томе карактеристична, кад падне цена барела нафте на светском тржишту, по правилу, у малопродаји не падне цена горива и обрнуто. Кад се повећа, онда драматично скочи цена у велепродаји“, каже Миливојевић.
Кад је реч о „епидемији жутих прслука“, то је нешто што представља ефектан симбол у нормалном свету који се на бави темама идентитета и који има заокружене државе пуног суверенитета и доминантне су социјалне и животне приче, око чега се окупљају масе задовољних и, много чешће, масе незадовољних.
„Та симболика је потпуно јасна и ја очекујем да ће се она ширити на још земаља ЕУ, поготово ове које стоје лошије, ове из друге европске лиге које су формално чланице Европске уније“, сматра Миливојевић.
Он додаје да очекује неку врсту гибања које ће захватити и нас, пошто се посланик опозиције у Скупштини Србије појавио у жутом прслуку на заседању парламента, „а то је једна врста упозорења и позив властима да се озбиљно позабаве проблемима грађана“.
На питање да ли „жути прслуци“ симболички представљају ситуацију у којој су се „обојене револуције“ окренуле против својих твораца, Миливојевић одговара да би се то могло индиректно тако протумачити, јер не види директну везу пошто су протести у Француској мање-више спонтани.
„Кад говоримо о самој боји, овај флуоросцентни жути прслук је једна врста упозорења, као жуто трепћуће светло. ’Наранџасте револуције‘ су, по мени, пре свега један еуфемизам за нешто што се зове контрареволуција и што у позадини има сврху да покаже да иза тога иде и сила“, каже Миливојевић.
Врло ретко су „наранџасте револуције“ биле „плишане еволуције“ и обично иза њих иде и нешто друго. Некада то нешто друго и ескалира, а некада остане као нека тиха претња, превентива за случај да не успе нека „наранџаста револуција“.
„Увек се радујем кад видим праве, спонтане, искрене, непатворене социјалне протесте, где грађани с пуним правом очекују од оних на које су пренели легитимитет, односно део сопственог суверенитета, да им реферишу“, каже Миливојевић.
Данас, додаје наш саговорник, у целој Европи грађани слушају мантру да им политичари стално обећавају бољи живот, а да га они никако не осете.
Кад је реч о Француској, одакле је кренуо талас „жутих прслука“, Французи имају други проблем, а то је да је председник Макрон добио мандата на некој врсти условног легитимитета, односно легитимитета из другог изборног круга, у коме је био циљ да не победи кандидат деснице.