У глумачкој екипи где се, као куриозитет, појављује наша стогодишња глумица Бранка Веселиновић (у улози Баба Даре), нашли су се и Миња Субота (добри дух представе), Љиљана Стјепановић, Тамара Алексић, Бранислав Зеремски, Снежана Јеремић Нешковић, Анка Гаћеша Костић…
Уочи премијерног извођења те романтичне приче о лепоти заједништва, нежности, породичне привржености, кратко смо разговарали са првакињом Позоришта на Теразијама Љиљаном Стјепановић, која у тој комедији игра једну дементну баку.
Љиљана за „Спутњик“ открива како јој је ова улога омогућила да се врати у сопствену младост и успомене, у шездесете године прошлог века, када је, како каже, била безбрижна и срећна.
Позната глумица са нама је поделила и утиске са недавног гостовања на „Кољада фесту“ у Јекатеринбургу, где је наш ансамбл са представом „Шупљи камен“, у режији Тање Мандић Ригонат, освојио не само награду, већ и тамошњу публику, као и оснивача фестивала, аутора текста „Шупљи камен“ Николаја Кољаду.
„Кољаду сам упознала још кад је био на нашој премијери у Београду. О томе како су нас дочекала наша браћа Руси да не говорим. То је било величанствено. Та љубав коју смо доживели после представе, аплаузи и викање браво, за мене је била награда једнако важна као и она званична коју смо добили. А сам Кољада је рекао да је наша представа боља од њихове, на шта смо посебно поносни“, открива Љиљана.
На питање да ли је то специфично препознавање блискости у уметности понекад једина „долче вита“ коју уочавамо у нашој суморној свакодневици, популарна глумица спремно одговара:
„Увек истичем да је за мене сцена — моја бања. Лековита бања. Без обзира на проблеме које имамо, они који дођу у позориште, ако гледају праву уметност, врате се освежени. И са надом. А то јесте ’долче вита‘.“