Сиријска провинција Дејр ел Зор се налази на истоку земље, на граници са Ираком. Управо овде је и почео рат пре осам година, много пре формирања терористичке организације ДАЕШ. Иако се западна Сирија сматра значајнијом територијом због концентрације великих градова, инфраструктурних и индустријских објеката, на истоку земље се налази трећина свих сиријских залиха нафте и гаса.
„Дејр ел Зор има велики значај и контролишу га снаге које су од почетка устале против Башара ел Асада. Оне имају различита имена, али су им газде Запад и Американци. Профит од налазишта нафте већином остварују снаге које се боре против Асада и компаније које индиректно контролишу Американци. Због нафте је и почео рат у Сирији“, објашњава за Спутњик руски експерт за Блиски исток Маис Курбанов.
Американци иначе контролишу скоро све стратешке објекте у овој провинцији, осим истоименог главног града Дејр ел Зора, који је под контролом владе у Дамаску.
„У Дејр ел Зору се ништа не помера. Земља се руши, комуникације се не обнављају. Међутим, нафтни сектор није ни такнут. Ко год да ратује, он се не дира. Када су стручњаци открили да се тамо налазе велике залихе нафте, коалиција је одмах усмерила пажњу на ову област“, објашњава експерт.
Залихе нафте у овој арапској провинцији процењују се на 2,5 милијарди барела, па има много заинтересованих да узму парче овог колача. Међутим, сви актери у овој игри у Дејр ел Зору се налазе у пат-позицији: једни физички контролишу нафтна поља, док други контролишу комуникације.
Конкретно, Американци и Курди данас контролишу сва налазишта нафте и гаса у овој провинцији, али где год се налазе енергенти, ту се одмах појављују и различите групе терориста које покушавају да преузму контролу над њима. Пошто се они налазе у близини границе са Ираком, која је врло „порозна“ за милитанте, често долази до жестоких сукоба у које је принуђена да се умеша и америчка авијација како би спасла своје „штићенике“. У скоро свакодневном бомбардовању гине на десетине цивила. Колико је ситуација озбиљна показују и извештаји да коалиција користи и фосфорне и касетне бомбе током извођења операција. С друге стране, очигледно је да терористи користе цивиле као живи штит у борби за богата нафта поља.
Међутим, Курди, иако контролишу нафтна поља, не могу да извуку већи профит из тога јер инфраструктуру контролише Асад: извоз на међународно тржиште може да иде само преко лука у Средоземном мору — Латакије и Тартуса. Можда би могао да иде и преко Турске, али пошто се налазе на ратној нози са Реџепом Тајипом Ердоганом, тај пут им је затворен. Остаје им могућност да се обрате званичном Дамаску за помоћ.
Сирија, која је до 2011. године од нафте добијала највише прихода (око 50 одсто буџета земље), данас је од извозника постала увозник нафте — недостатак за покривање сопствених потреба надомештава увозом из Ирана.