После увођења додатних царина од 100 одсто на производе из Србије и најаве неких других мера против Србије, Приштина се одлучила и на формално преименовање својих безбедносних снага у „војску Косова“. Наравно, уз благе прекоре из ЕУ и јасну и отворену подршку Вашингтона.
Нису ови „хамери“ неко битно јачање војних снага Приштине, више је то симболика која треба да амортизује дипломатске поразе Приштине доживљене у последња два месеца. САД су признале Косово као суверену независну државу и помажу развој косовске војске у складу са том чињеницом.
Шта онда преостаје Београду да уради? Који су следећи могући потези Приштине? Имамо ли алтернативу у избору наших потеза? Јер, наш маневарски простор се постепено сужава, протоком времена притисци на Србију да прихвати правнообавезујући документ нормализације односа са Приштином биће све јачи. Западу се жури да натера Београд да призна Косово. Ми тражимо компромис, то је је вероватно опција да север Косова остане у Србији, да српске енклаве јужно од Ибра буду под међународном заштитом као и наши верско-културни споменици.
Шта ако Приштина то не прихвата? Може ли се Приштини било шта веровати када пуних пет година одбија да формира заједницу српских општина? Може ли се ЕУ, или Западу, у том контексту било шта веровати? Како убедити Запад да притисци на Београд и овакво понашање Приштине неће довести до трајног мира на Балкану? Који је то потез којим Београд упућује поруку и Бриселу и Вашингтону да „може променити страну“?
Да, неко ће рећи – одоше онда западни инвеститори. Нису они у Србију ни дошли из љубави према Србији, већ због доброг профита и државних субвенција. И отићи ће из Србије када тога не буде.
Ако Приштина не повуче таксе од сто одсто, ми морамо предузети неки реципрочни корак. Ако забране српске таблице на аутомобилима, такође морамо узвратити. Ако ништа не урадимо, порашће апетити не само Приштине, него и „гладних вукова“ око Србије, који само гледају шта ћемо да урадимо. Свака наша слабост директно је провоцирајући фактор за наше драге суседе и комшије. У арсеналу наших потеза постоји много начина да узвратимо, а да се не сматра да је војска Србије ушла у рат или да је прешла административну линију. А српски народ на Косову не сме остати без хране и лекова. Српски народ на Косову не сме бити жртва неке нове „Олује“. То је, уосталом, речено са највишег политичког места у Србији.
Иначе, Косовске безбедносне снаге, које су формиране 2009. године, броје око 2.500 припадника, а од 2010. године имају и резервни састав од 800 људи. Те су снаге имале задатак помоћи становништву у случају елементарних непогода као нека врста цивилне заштите. Још тада су биле опремљене са лаким пешадијским оружјем НАТО производње, као и са лаким оклопним аутомобилима, поклоном Турске. У магацинима некадашње ОВК остало је много пешадијског и лаког артиљеријског наоружања кинеског и албанског порекла које је Косовским безбедносним снагама увек било на располагању, односно лако доступно.
Обуку Косовских безбедносних снага у међувремену је преузео НАТО. Онако дискретно, да се Београд не би превише једио. Но, како нити једна држава себе не може да сматра за праву државу ако нема војску, изузеци су наравно Лихтенштајн, Андора, Монако, то су и у Приштини закључили како је дошло време да само преименују Косовске безбедносне снаге у армију Косова.
Каква ће бити та нова војска на Балкану? Бројаће негде око 5000 људи под оружјем плус запослени у министарству одбране и генералштабу, те они који раде у разним обавештајним и контраобавештајним агенцијама. Све заједно до 7.500 људи, плус резервни састав од око 3.000 припадника. То и нису мале бројке на укупан број становника Косова, па је и питање како све то издржавати, ко ће то плаћати. Од наоружања косовска војска добиће, пре свега, лако артиљеријско и ПВО наоружање из НАТО држава.
По систему „каскаде“, богатије чланице НАТО-а поклањају сиромашнијим државама борбене системе који нису више „прва лига“, али су још увек добри и оперативни. Јер, Американци не знају шта ће са силном оклопном техником коју морају да или повуку из Авганистана, или да је тамо униште.
Систем обуке косовских војника биће по НАТО стандардима, а нагласак ће бити на пословима мировних операција у свету. Јер, Западу војници нове косовске армије требају, пре свега, као „топовско месо“. „Велики брат“ одређује какву ћеш војску да имаш и који су задаци те војске. Ако не послушаш, нема мајци кредита од ММФ. Ни „из предострожности“.
Нова „војска Косова“ неће одмах бити неки озбиљан војни изазов за Србију, али ако се Косово и Албанија уједине, а на томе и Тирана и Приштина раде, о томе већ сада треба озбиљно да размишљамо…
O овој теми у емисији „На нишану Лазанског“ говори Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије. Телефоном ће се у нашу емисију укључити помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.
Емисију уређује и води Мирослав Лазански.
Слушајте нас на таласима радија Новости, 104,7 мегахерца, гледајте на страницама Спутњика и радија Новости на Фејсбуку, али и одложено на каналу „Спутњик Србија“ на Јутјубу.