Одговор Босне и Херцеговине на увођење царине од 100 одсто на робу од стране привремених приштинских институција могао би да буде захтев за искључење Косова из ЦЕФТА споразума.
Министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Мирко Шаровић изјавио је тим поводом да нема потребе да се посеже за контрамерама, али да би одговор БиХ могао да буде захтев за искључење Косова из споразума који гарантују слободну трговину, али и суспензију из ССП-а (Споразум о стабилизацији и придруживању с ЕУ).
Чини се да је однос бошњачког дела Босне и Херцеговине и власти у Приштини озбиљно нарушен због — Срба. Косовски премијер Рамуш Харадинај је отворено рекао да су таксе на српске производе притисак на Србију да призна Косово, али исто тако и на Сарајево да уради исто. С обзиром да у Сарајеву свака одлука мора да се донесе косензусом представника сва три народа, Бошњака, Срба и Хрвата, у овој ситуацији за Сарајево које би радо учинило Приштини, признање Косова је немогуће.
Међутим, иако је једна од првих изјава хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића била да би признао Косово, одлука Приштине о повећању такси за БиХ наишла је на општу осуду.
Приштина је од званичног Сарајева добила одговор уз подсетник да Косово уласком у ЦЕФТА прихватило и чињеницу да БиХ у том тренутку није признала Косово, као и да признање не може бити услов за слободну трговину.
У БиХ се иначе навелико збраја штета од повећања такси, а с обзиром да је, према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, за десет месеци ове године извоз робе на Косово био вредан 131,53 милиона марака. Укупна робна размена између Републике Српске и Косова за исти период износила је око 33 милиона КМ, од чега је извоз из РС 31 милион марака. Дакле, штета ће тек да се збраја.
Политиколог Стевица Деђански зато није изненађен оваквим ставом Сарајева по питању приштинских такси.
„Само позивање од стране БиХ власти у Приштини да преиспитају своју одлуку показује две ствари: утицај који има садашњи представник Републике Српске у Савету министара БиХ јер изнад свега штити интересе српског народа. Друга ствар је принципијелан став БиХ у овој ситуацији, који у овој варијанти не штити Србију већ међународно право и уговоре. Значи, ако неко прихвати неку обавезу уговором, она мора да се поштује. Стога на овом примеру нико не може да каже да се неко сврстао на страну Србије, па да кажу да подржава једну страну. Не! Ово је ствар међународног права“, објашњава Деђански.
И поред овога, наш саговорник сматра да нико из међународне заједнице неће реаговати тако што ће искључити Косово из ЦЕФТА споразума или им евентуално суспендовати ССП, јер, како каже, да су то хтели, то би одмах урадили.
У сваком случају Министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Мирко Шаровић намерава да на заседању ЕУ 17. децембра о својим захтевима обавести комесара за суседску политику и проширење Јоханеса Хана и високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерику Могерини.
Да ли је могуће да Косово буде избачено из овог споразума или бар санкционисано и ко то треба да уради?
Економиста Махмут Бушатлија објашњава за Спутњик да све зависи од тога какав је споразум територија Косово-Унмик потписала са ЦЕФТА. У принципу, каже он, тешко да би било која држава из региона могла да утиче на то да Косово буде санкционисано због овог поступка, или избачено, и зато прст упире на Европску унију.
„Инспиратор за настајање ЦЕФТА је била Европа. И она је на неки начин гарант тога јер је то био један од услова да се са било којом државом региона, осим са Словенијом, почне озбиљније преговарати. Зато би Европа морала да стане иза тога“, објашњава наш саговорник.
Бушатлија додаје да од свега овога Приштина има највише штете, и то не само на економском плану већ и на политичком. „Нико у свету не жели да сарађује са неким ко не поштује међународне споразуме“, закључује саговорник Спутњика.