Не треба сумњати да ће ова кампања бити проширена и на „Турски ток“, конкретно на гасоводе који се Бугарска и Србија спремају да граде преко Балкана, како би гас из друге цеви Турског тока могао да се транспортује до потрошача у овим земљама, Мађарској, Аустрији и даље у Европи.
Конгрес САД једногласно усвојио резолуцију о увођењу санкција због изградње гасовода „Северни ток 2“, а позив је упућен и америчком председнику Доналду Тампу да подржи европску енергетску безбедност кроз диверсификацију тржишта и смањење зависности од Русије.
И Европски парламент подржао је прошле недеље затварање пројекта „Северни ток 2“.
Најзанимљивије од свега је да се амерички и европски политичари надмећу ко ће са више аргумената ове гасоводе назвати политичким пројектима и окривити их да прете европској безбедности. Притом, антируски настројени политичари се утркују у душебрижничком ставу према значају Украјине за енергетско снабдевање Европе.
Они су, очигледно је, заборавили муке европских потрошача када су их Украјинци зима 2006. и 2009. године ставили без руског гаса.
Отворени напади Вашингтона и Брисела на гасовод „Турски ток“ још нису почели али не значи да није било и да нема скривеног „саветовања“ политичара у овом земљама. О томе шта можемо очекивати по питању ових гасовода, а поготово балканских, који су кључни за енергетску безбедност Србије у данашњој Енергији Спутњика Јелица Путниковић разговара са др Петром Станојевићем, ванредним професором на Факултету безбедности Универзитета у Београду.