У Америци се спрема нови напад на „Северни ток 2“

Око 40 америчких сенатора намерава данас да поднесе америчком Конгресу резолуцију која је усмерена против гасовода „Северни ток 2“ и која позива на акције против „руске агресије“ у Црном мору.
Sputnik
Руски сенатор: Вашингтон се меша у послове суверене државе

Како пише Хил, позивајући се на копију документа, сенатори позивају на прекид изградње гасовода, пошто „Северни ток 2“, како се наводи, представља „претњу европској енергетској безбедности“. У резолуцији се налази и позив Русији да „гарантује пловидбу Керчким мореузом“.

Сенатори позивају председника САД Доналда Трампа да сарађује са Конгресом и савезницима Вашингтона, како би се „Русија обуздала од даље агресије“.

Прошле недеље је Представнички дом америчког Конгреса једногласно усвојио резолуцију против „Северног тока 2“. Документ позива америчког председника САД Доналда Трампа да подржи европску енергетску безбедност кроз диверсификацију тржишта и смањење зависности од Русије. 

Изградња „Северног тока 2

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Остало је да се грађевинска дозвола добије још само од Копенхагена.

Крајем новембра објављено је да је у оквиру „Северног тока 2“ већ постављено око 300 км цевовода. Два крака „Северног тока 2“ требало би да буду изграђена до краја 2019. године. 

Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина која се плаши губитака прихода од руског горива и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.

Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као средство утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, Москва овај пројекат посматра искључиво са економске стране.

Коментар