Групу ЕУ 8 чине Белгија, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Пољска, Шведска и Велика Британија, која је формално још чланица ЕУ.
Могло би се рећи да њихов ангажман у овој групи личи на онај који је формулисан концептом ЕУ, дефинисан на самиту у Риму крајем марта 2017. године, који подразумева да ће њене чланице, које то желе, моћи да сарађују у различитим иницијативама. Оне друге које то неће, не обавезује да учине исто. Тиме су, како је тада оцењено, отворена врата за оживљавање идеје још из 2012. године о ЕУ у више брзина или концентричних кругова.
Судећи по мишљењу Душана Пророковића из Института за међународну политику и привреду, свака сличност ЕУ 8 са том идејом је случајна, а прави повод за активирање ове осморке је нешто сасвим друго.
„Мислим да је ово пре свега покушај да се у одређеној мери одржи јединство спољнополитичког деловања по темама које за европске земље и даље нису конфликтне. Они желе да координирају јединствен наступ ка Русији поводом украјинске кризе и јединствен наступ према Србији поводом отворене кризе на Косову и Метохији“, каже Пророковић за Спутњик.
Он је изричит у оцени да активности ЕУ 8 не би требало доводити у везу са другим плановима, какав је Европа у више брзина.
„Чим они овако наступају, значи да неког претераног јединства унутар ЕУ нема. Јер да има јединственог мишљења, они не би координирали једну овакву активност, него би се о томе оглашавао Савет ЕУ или Европска комисија. Ипак, то мени говори да постоје извесна размимоилажења унутар ЕУ и поводом Украјине, а поводом КиМ то је још очигледније, пошто пет чланица ЕУ уопште није успоставило билатералне подносе са Приштином“, указује саговорник Спутњика.
„Извлачење“ осам држава из институција ЕУ је, наводи он, само покушај одржавања некаквог привида јединства.
И по оцени некадашњег дипломате Зорана Миливојевића ЕУ 8 личи на профилисање новог тврдог језгра ЕУ које је сагласно у домену спољне политике и безбедности, у чему ЕУ до сада није успела да учини озбиљније кораке. Међутим, он сматра да је посебно важно што се та групација сада профилише, када предстоји излазак Велике Британије из Уније, када се формира нови распоред снага у ЕУ пред предстојеће изборе, као и пре разговора о реформисању ЕУ.
То је покушај да се дефинише оно шта ће сигурно бити њихова политика, а за остале ћемо видети па се, каже Миливојевић, у том смислу може говорити о концентричним круговима, или о ЕУ у више брзина.
Оба саговорника Спутњика деле мишљење да оглашавање ЕУ 8 о косовској сиуацији, и пре него што је и одржана расправа у Свету безбедности УН, само говори о главном разлогу њиховог оглашавања. Реч је о намери да се врате на међународну сцену, где кључне односе креирају Америка, Русија и Кина.
„Ово је покушај да се укључе тако што ће антиципирати свој став са претензијама да га имају у виду у СБ УН, где у оквиру сталних чланица делује трио који је кључан“, каже Миливојевић.
Пророковић сматра да је ово обраћање ЕУ осморке више било за спољну него за унутрашњу употребу, пред предстојеће изборе за Европски парламент.
„Ово је покушај обраћања међународној јавности, пре свега САД, Русији и Кини, да се покаже како европске земље наступају јединствено, али то је јалова иницијатива. Може она нешто да значи, у смислу притисака на Србију, јер су наши ресурси лимитирани, али обраћати се на такав начин Вашингтону, Москви и Пекингу на неки начин је и бесмислено, јер то просто не може да прође. Они као велике силе добро познају какво је стање унутар ЕУ и зато мислим да су ово једнократне иницијативе које ће се заборавити врло брзо“, тврди аналитичар Института за спољну политику и привреду.