Ипак, закључци Американаца су тачни када тврде да америчке снаге противракетне одбране нису у стању да пресрећу руске интерконтиненталне балистичке ракете. Ради се о томе да америчка одбрамбена средства не могу да пресрећу ракете које развијају брзину већу од три маха, док, рецимо, нови руски авијациони ракетни систем „Кинџал“ може да лети брзином од десет маха.
Руски војни аналитичар, пуковник у пензији Александар Жилин истиче да се према таквим оценама америчких структура треба односити обазриво.
„Русија и Кина су, вероватно, у одређеној мери испред САД када је реч о развоју различитих врста оружја. Ми смо приморани да радимо на том развоју јер су САД својом политиком присилиле и Москву и Пекинг да траже одговоре на изазове које оне стварају. Али, знајући како се у Америци односе према чувању својих тајни и знајући да су они мајстори стварања свих врста ’митова‘, ја бих се према таквим ’паничним нападима‘ односио са опрезом“, упозорава Жилин.
Према његовом мишљењу, такви извештаји су првенствено намењени публици унутар САД.
„Пре свега, они су намењени америчком пореском обвезнику, а америчка администрација на тај начин обезбеђује припрему за дубоко пренаоружавање своје војске. Војска САД, по својој структури, није осмишљена за заштиту своју земље, већ да се бори у другим земљама и на другим континентима. Та војска је априори агресор. Зашто се, на пример, САД тако гласно противе када друге земље купују наш противракетни систем С-400? Зато што то оружје штити од интервенција, а америчка војска постоји управо због интервенција“, закључио је Жилин.
Како преноси америчка телевизија „Фокс њуз“, у извештају главног органа за контролу и ревизију Конгреса САД наводи се да званични Вашингтон нема могућност за одбрану од руског и кинеског хиперсоничног оружја, пошто његова брзина, висина дејства и маневарске способности омогућавају да се заобиђе већина система за противракетну одбрану. Како се додаје, оно може да се употреби за повећање капацитета извођења напада на великој удаљености уз коришћење и конвенционалног и нуклеарног наоружања.
„Тренутно за то не постоје контрамере“, истиче се у извештају.
Америка је под Доналдом Трампом добила највећи војни буџет у историји, али је Русија апсолутно престигла конкуренцију у стварању савременог хиперсоничног оружја.
Русија је увела или уводи у наоружање најмодерније ракетне системе, које тренутно нема нити ће бар у наредних неколико година имати иједна друга држава у свету: „Кинџал“, „Авангард“, „Сармат“… Стварање тог оружја је заправо одговор Москве на распоређивање америчке противракетне одбране на територији других држава.
Интерконтинентална балистичка ракета РС-28 „Сармат“, на којој се ради у Русији, биће највећа на свету. Нова руска суперракета, коју у НАТО круговима зову „Сатана 2“ или „оружје Судњег дана“, биће тешка најмање сто тона, док маса бојеве главе може достићи десет тона. То значи да ракета може да понесе до 15 термонуклеарних бојевих глава. Очекује се да ће домет „Сармата“ бити најмање 9.500 километара и да ће већ 2021. године ући у употребу.
Генерални директор државног ракетног центра „Макејев“ Владимир Дегтјарев оценио је да Американци у наредних 40 година неће бити у стању да створе систем који би ефикасно могао да пресретне руску интерконтиненталну балистичку ракету „Сармат“.
Друго Путиново чудо, хиперсонична ракета „Кинџал“ лети 10 пута брже од звука и нема пандане у свету, а већ се налази у војсци на југу земље. Реч је о авионској ракети која може да носи и нуклеарне бојеве главе. „Кинџал“, у преводу „бодеж“, практично је невидљив и неухватљив за системе ПВО и ПРО.
Високопрецизна хиперзвучна ракета има домет већи од 2.000 километара и може да нанесе ударе без уласка у зону противваздушне и противракетне одбране противника.
Русија ће системе „Авангард“ распоредити у наредних неколико месеци. „Авангард“ може да лети у густим слојевима атмосфере на интерконтиненталној удаљености при брзини већој од 20 маха.
Увредљива предност Русије у тој сфери изазвала је нервозу у Вашингтону. Због тога је амерички министар одбране Џим Матис недавно изјавио да су хиперсонично оружје и развој средстава заштите од њега „приоритети број један“.